Сеоба птица — разлика између измена

195 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (wikidata)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Слика:Vogelzug.png|мини|280п|десно|Поједностављена скица сеобе птица из Европе у средњу Африку]]
[[Слика:Grus grus flocks.jpg|мини|280п|Два [[Јато|јата]] [[ждралждралови|ждралова]]ова приликом сеобе]]
'''Сеобом птица''' назива се лет [[птице|птица]] с подручја где се [[гнездо|гнезде]] у зимска боравишта и назад, које се одвија сваке године. Птичје [[врста|врсте]] које селе само једним својим делом називају се [[деломична селица|деломичним селицама]]. Оне које уопште не одлазе из подручја гнездења називају се [[станарица]]ма.
 
 
===Еколошки разлози===
Најважнији еколошки разлог је екстремна разлика у количини расположиве хране зависно од годишњег доба: Док је у [[пролеће]] и [[лето]] у Северној и Средњој Европи понуда [[Инсекти|инсеката]] за птице које се њима хране врло богата, [[зима|зими]] је тако хладно, да их готово нема па би велике [[птице|птичје]] [[популацијастановништво|популације]] патиле и угинуле због недовољно хране. Насупрот томе, у јужнијим крајевима, зимовалиштима [[селицасеоба птица|птица селица]], концентрација птица нарасте до мере, да хране нема довољно за полагање [[јаје|јаја]] као нити касније за подизање младунаца.
 
Ова селидба је за [[птице]] врло исцрпљујућа, па је то на неки начин „решење за нужду“ (тачније, [[еволуционарно прилагођавање]]) оних врста које у принципу могу опстати само у подручјима топле [[клима|климе]] које су тај облик понашања развиле током своје [[филогенеза|историје развоја]] како би могле користити ресурсе и у подручјима која не могу настањивати целу [[година|годину]].
 
Задњих година су примећене промене селидбеног понашања многих птичјих [[становништво|популација]] што неки научници доводе у везу с [[глобално затопљењезагревање|променама климе]]: све већи број птица које су се обавезно селиле, у међувремену презимљује у Средњој Европи, као на пример [[црнокапа грмуша|црнокапе грмуше]] (''Sylvia atricapilla'') и [[обични звиждак|обични звижци]] (''Phylloscopus collybata''). Неке популације [[обични чворак|чворака]]а чак су смер своје селидбе сасвим окренуле и селе се према северу, у велике градове у којима и зими могу наћи довољно хране. Могуће је, да кроз дуже раздобље познати систем сеобе птица [[Европа]] - [[Африка]] и назад потпуно нестане.
 
==Генетички и физиолошки разлози==
Да ли ће нека птица селити, куда ће ићи и кад ће наступити [[селидбени немир]], део је њеног генетичког насљеђа: смер селидбе и трајање лета су урођени. То су, између осталог, утврдили научници [[Петер Бертолд]], [[Еберхард Гвинер]] и [[Волфганг Wiltschko]]. Постоје врсте код којих део популације, долазећи са севера [[Алпи|Алпе]] обилази летећи у смеру југоистока, док их други део обилази у смеру југозапада. Ако се паре јединке из ових различитих делова исте популације, њихови потомци бирају средњи правац, или чак лете на север, на [[британска острва|британска острва]].
 
Даље, птице које су од ваљења подизане у константним [[лабораториј]]ским условима па никада нису биле у контакту са сродницима у слободној природи, нису познавале годишња доба. Па ипак су показивале типични селидбени немир, што значи повећање моторичких активности у јесен и пролеће. Размак између једног јесењег селидбеног немира и следећег, најчешће је био краћи од пуних годину дана. То се сматра доказом да је спремност за сеобу додуше урођена, али оптимални тренутак поласка бар у мањој мери условљавају конкретни услови (на примјер временски услови и количина расположиве хране) у околишу.
 
Врло очигледан доказ генетичке условљености селидбеног понашања су [[кукавице]]. Сасвим независно да ли су младунче излегли и подигли родитељи врсте [[станарица]], [[скиталица]] или [[сеоба птица|селица]], младунци увек сами налазе пут до зимовалишта у источним деловима [[Африка|Африке]].
 
Предмет интензивних истраживања у новије време су тачни [[физиологија|физиолошки]] и [[хормонхормони|хормонски]]ски процеси који на крају доводе до почетка сеобе.
 
===Разлози проистекли из историје развоја===
На који начин је током историје развоја настала сеоба, још увек је предмет шпекулирања, јер не постоје [[фосил]]ни налази који би доказивали тај начин понашања. Једино се може разумети што изазива ''задржавање'' прирођене способности за сеобу: ако је количина хране на одредишту сеобе довољна, већина [[сеоба птица|селица]] преживи. Ако хране нема довољно, угибају. То значи: само оне [[птице]] које су захваљујући наслеђеним особинама одабрале тачан смер и примерену путању лета преживљавају, и преносе своје [[ген]]е заједно са селидбеним понашањем на следећу генерацију.
 
То значи, да се и данас сеоба птица одржава [[селекција|селекцијом]] најбоље прилагођених јединки.
 
==Оријентација==
За оријентисање на свом путу, [[селицасеоба птица|селице]] користе свој унутрашњи [[компас]], али и положај [[сунце|Сунца]] и [[звезда]].
* „Унутрашњи компас“ је веројатно у ствари рецептор за [[магнетно поље]] у [[око|оку]] [[птице|птица]] (резултати неких новијих студија указују на то).
* Експерименти с птицама из вештачког узгајања показали су, да птице уче оријентисање према положају звезда.
 
==Сеоба и размена материја==
Како би издржале преваљивање великих удаљености без да се за то време хране, [[птице]] користе [[триглицериди|масне залихе]] које су сакупиле пре почетка сеобе. Оне чак ради добијања довољне количине енергије делом користе и [[протеин|беланчевине]] властитих унутрашњих органа. Код овог процеса названог и ''изгарањем'' масноћа и беланчевина ослобађа се [[вода]] што у значајној мери смањује њихову потребу за пијењем.
 
Код [[сива мухарица|сивих мухарица]] доказано је [[1980]]их да њихово задржавање у [[оаза]]ма [[Сахара|Сахаре]] зависи о резервама масти. Добро ухрањене птице задржавале су се краће од слабије ухрањених. Сличне резултате показале су и бројне [[лабораториј]]ске студије: слабије храњене [[птице]] показивале су мањи [[селидбени немир]] од истоврсних птица које су бољим храњењем добиле веће масне резерве.
 
==Види још==
* [[Сеоба птица|Селица]],
* [[станарица]],
* [[скиталица]],
256.217

измена