Сецесија плебејаца — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Робот: додато {{bez_izvora}})
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Сецесија плебејаца''' ({{јез-лат|secessio plebis}}) представљала је у раној историји [[Антички Рим|античког Рима]] једно од најмоћнијих оружја [[Плебејци|плебејаца]] у њиховој борби против [[Патрицији|патриција]]. Сецесија је подразумевала масовно исељавање плебејаца из града [[Рим]]а, што је била ефикасна стратегија јер је због бројчане надмоћи плебејаца остављала патриције у граду готово без икакве заштите од спољних непријатеља. Према [[Аналисти|аналистичкој]] традицији, било је три сецесије плебејаца:
 
Године 494. п. н. е., због злоупотребе власти од стране [[Апије Клаудије Инрегилски Сабински|Апија Клаудија Инрегилског Сабинског]], плебејци су се иселили из Рима и отишли на неко, данас неидентификовано, „Свето брдо“ ''(-{Mons sacer}-)''. Патрицији су одговорили ослобађањем плебејаца од њихових дугова и допуштењем да плебејци бирају своје нарочите заступнике, назване "[[Трибун|народни трибуни]]" ''(трибуни плебис)''. То је била прва [[магистар|магистратура]] доступна плебејцима.
 
Године 449. п. н. е. плебејци су се поново иселили из града да би приморали патриције да се [[Кодификација|кодификује]] важеће [[Римско право|законодавство]]. Патрицији су се жестоко опирали кодификацији, али су на крају попустили и именовали комисију од десет чланова ''(децемвири)'' која је објавила тзв. [[Закони дванаест таблица|Законе дванаест таблица]].
 
* За модерну критику аналистичке традиције о сукобу сталежа у старом Риму, в. чланак [[Борба патриција и плебејаца]].
 
 
[[Категорија:Римска република]]
256.217

измена