Силуета — разлика између измена

'''Силует(а) ''' је назив за обрис неког лика у профилу, фигуре или објекта (групе објеката). Каткад се исти израз употребљава да означи графички знак (нпр. [[пиктограм]], [[логотиплого]]тип, или словни знак), симбол, сенку, одраз у води, пренети обрис. Историјски гледано, то се најпре односи на црну слику на белој позадини. Силует, као облик уметничког изражавања, био је познат у старој Кини (позориште сенки), затим у антици ([[геме]] и [[камеје]], нпр). Савремена уметност такође користи силует, нпр. у [[Декоративно сликарство|декоративном сликарству]], а у [[Фотографија|фотографији]] је један од честих облика изражавања.

Усталило се објашњење да је средином 18. века француски краљ [[Луј XV]] именовао Де Силуета за Врховног сакупљача пореза и финансијског саветника. Да би попунио државну благајну он је разрезао високе [[порез]]е, и тако стекао лош глас у народу. Ускоро је његов шкртички став инспирисао нову [[Модаmoda|моду]], тесно припијену одећу без џепова – који би ионако били празни. У исто време настао је и нови начин изрезивања [[Контура|контурних]] линија лика на тамном папиру, који је по шкртом министру назван – [[етјен де Силует|силует]]. Иако није могао да замени минијатурни сликарски [[портрет]], јер је био исувише једностран а често и сасвим произвољно изрезан, ближи [[Карикатура|карикатури]] него стварном профилу – [[етјен де Силует|силует]] је био врло популаран, а и јефтин. Показао се и корисном, јер је подстакао рађање нових цртачких помагала, нпр. [[Физионотрас|физионотраса]], а касније и [[Фотографија|фотографије]]. Историја је сачувала сећања на личност Етјена де Силуета, али не и на све детаље тог открића које је настало далеко пре 18. века.

Пре него што се појавио изум фотографије, слике исечене из црног папира биле су најјефтинији начин приказивања профила или фигуре једне особе. Историчари фотографије сматрају да је примена технике силуета допринела открићу фотографије, јер је подстицајно деловала на изналажање средства које ће произвести јефтине минијатурне портрете, као замену за скупе сликарске портретне минијатуре. Након изумевања фотографије, силует није више толико присутан као пре, али није ни нестао са сцене. Уз то, настајао је и у том уметничком медијуму: многи фотографи су се свесно тако изражавали снимајући [[Пејзажпредео|пејзаже]], дрвеће, [[Ведута|ведуте]] градова, кровове кућа, или споменике наспрам светле површине неба да би добили само силуетну линију једног призора или објекта. У црно-белој фотографији наменски је коришћен носкоосетљиви контрастни филм и плави филтер да би небо постало кречно бело, а слика била [[Литографија|литографски]] контрастна, тврда. Поступак силуета добијан је и помоћу нарочитих силуетних маски, или помоћу неких светлосно-хемијских феномена, нпр. [[СабатијеовСабатјеов ефекат|Сабатијеовог ефекта]], затим вишеструким фотографичким копирањем, итд.