Сицилијанска експедиција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 26:
}}
 
'''Сицилијанска експедиција''' је назив за војни поход кога су [[415. п. н. е.|415]]. године п. н. е. против [[Сиракуза|Сиракузе]] предузели [[АтинаАнтичка (полис)Атина|Атињани]] на позив [[Сегеста|Сегесте]]. Поход представља прекретницу у Пелопонеском рату. Завршен је потпуним поразом Атине након чега Спартанци преузимају превласт у рату.
 
== Увод ==
[[Пелопонески рат]] избио је 431. године п. н. е. Главни узрок био је страх Спарте од атинске моћи. Атина је у периоду [[Пентеконтаетија|пентеконтаетије]] израсла у најмоћнију грчку државу. Превласт у [[AtinskiДелски pomorski savezсавез|Атинском поморском савезу]] учинили су је и економски најјачом државом. Прва фаза Пелопонеског рата носи назив [[Архидамов рат]]. Назив је добила по спартанском краљу [[Архидам II|Архидаму ΙI]] који је предводио Спартанце у првим годинама рата. Рат је прве две године вођен са променљивим исходом све док куга која је 429. године п. н. е. избила у Атини није однела живот великог [[стратег]]а [[Перикле]]а. Након Периклове смрти главну улогу у Атини преузимају [[Никија]] и [[Клеон]]. Чланицама атинског архе-а уведен је нови порез за потребе рата - еифора. Године 426. Атињани односе победе [[битка код Солија|код Солија]], [[Битка код Пилоса|Пилоса]] и [[Битка код Сфактерије|Сфактерије]], али доживљавају и пораз у [[Етолска кампања|Етолској кампањи]]. Две године касније доживели су највећи пораз у Архидамовом рату у [[Битка код Делија|бици код Делија]]. Освајањем [[Китера|Китере]] и организовањем похода на [[Коринт]], ни друга страна се није нашла у бољој позицији. Спартанци су чак изнели понуду за мир. Атињани су, међутим, поставили тешке услове па је рат настављен. Спартански војсковођа [[Брасида]] пренео је тежиште борби на [[Халкидики (полуострво)|Халкидики]] где је подстицао чланице архе-а на побуну обећавајући им независност. Одлучујућа битка одиграла се код [[Битка код Амфипоља|Амфипоља]]. У самој бици победу су однели Спартанци. Погинула су обојица војсковођа - Брасида и Клеон. Спартанци су овом победом успели да издејствују мир. Атински стратег Никија (иначе присталица мира) склапа са спартанским краљем тзв. [[Никијин мир]] (на 50 година). Никијиним миром утврђено је предратно стање уз мање измене.
 
== Узроци ==
Ред 38:
== Повод ==
[[Датотека:SizilienExpedition.png|250px|мини|лево|Кретање атинске флоте]]
[[Сицилија]] је, одлукама конгреса у [[GelaЂела|Гели]] 424. године п. н. е., прогласила неутралност у првом периоду Пелопонеског рата. Сицилијански градови углавном су били демократски настројени. Међутим, Атињани су били привучени богатством Сицилије. Године 415. п. н. е. у Атину стиже позив у помоћ Сегесте за борбу против [[Селинунт]]а и [[Сиракуза|Сиракузе]]. Молба је била мотивисана великом количином новца коју су изасланици понели и претња да ће Сиракуза склопити савез са Спартом. Атињанима се ово учинило као добар повод за покретање рата у коме би освојили Сицилију и тако проширили свој утицај. [[Тукидид]] наглашава да Атињани нису ни слутили да би рат могао попримирити толике размере.
 
== Припрема за експедицију ==
У атинској еклесији одржано је заседање. Присталице пружања помоћи биле су предвођене Алкибијадом. На крају су они однели победу над опрезном страном предвођеном Никијом. Одлучено је да се пошаље флота од 100 тријера и 5000 хоплита под командом Никије, Алкибијада и [[Ламах]]а. Флота је касније повећана на 136 бродова (уз појачање савезника), 1200 лаких коњаника и 26.000 веслача на 130 теретних бродова.
 
Алкибијадово одсуство искоришћено је у Атини да се против њега покрене судски поступак. Оптужен је за оштећење већег броја херма за које кривци нису пронађени. Том приликом је осуђен велики број Атињана међу којима је био и Никијин брат. Алкибијаду је наређено да се сместа врати у Атину и изађе пред суд. Алкибијад одбија да изврши наређење и бежи на [[Пелопонез]] где се прикључио [[СпартаАнтичка (полис)Спарта|Спартанцима]]. Спартанцима је открио планове Атине и предложио им је да Сиракузи пошаљу помоћ. У Атини је Алкибијад осуђен на смрт.
 
== Искрцавање Атињана ==
Током јула 415. године п. н. е. Атињани стижу у Јужну Италију приставши претходно у [[КоркираКрф|Коркири]] где су јој се прикључили савезнички контигенти. У Јужној Италији наступили су први проблеми. Тамошње грчке колоније нису биле заинтересоване за пружање озбиљније помоћи. Други проблем наступио је када се испоставило да Сегеста нема новца да плати атинску помоћ. Никија је захтевао да се флота врати у Атину, али су се Ламах и Алкибијад (који још увек није напустио Атињане) успротивили. Одлучено је да се нападне Сиракуза. Атињани се искрцавају код Катане, недалеко од Сиракузе. Тамо је Алкибијад примио наређење да се врати у Атину након чега је дезертирао.
 
Уследио је први већи окршај сиракушке и атинске војске. Сиракужане је предводио војсковођа [[Хермострат]]. Он је Атињанима кренуо у сусрет. Међутим, када је стигао у Катану, Атињани су се већ укрцали на бродове и кренули у директан напад на Сиракузу. Он је пожурио натраг и успео да стигне на време. У бици која је уследила Сиракужани су поражени и приморани на повлачење. Атињани победу нису искористили већ су одлучили да презиме у [[Катана|Катани]] коју су одабрали за ратну базу на острву.