Скенер — разлика између измена

73 бајта додата ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
У области [[рачунарство|рачунарства]], појам '''скенер''' ({{јез-енг|scanner}}) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређеј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:
 
* '''Ручни скенер''' ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 -{cm}- и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 -{dpi}- (тачака по инчу) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. Ручни скенери су углавном монохроматски и били су у широј употреби током 90-их година 20. века, међутим иако је њихова популарност за скенирање докумената опала, употреба ручних 3D скенера је у даље велика у области индустријског дизајна, инжењеринга, инспекције и анализе, дигиталне производње као и у медицини. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику [[бар-код|баркод]] читача. Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије 21. века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210-{mm}-) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби.
 
* '''Положени, стони, десктоп скенер''' је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи [[А4]](210×297-{mm}-) или [[А3]](297×420-{mm}-) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 -{dpi}- и више. Ови скенери углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста документа.
Скенери се могу сматрати наследницима раних телефотографских уређаја, који су се састојали од ротирајућег добоша са једним фотодетектором, стандардне брзине од 60 до 120 о/м (обрта у минути), а каснији модели су ишли до 240 о/м. Они су слали линеаран аналогни -{[[АМ]]}- сигнал кроз стандардну телефонску жицу ка пријемнику који је синхронизовано штампао једнаким интензитетом на посебан папир. Овај систем је био у употреби у штампи од 20-их до 90-их година -{XX}- века. Фотографије у колору су се слале као три одвојене -{[[RGB]]}- слике, али само у посебним приликама услед трошкова преноса.
 
Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери ({{јез-енг|Drum scanner}} који су се појавили [[1957|1957.]] године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама ({{јез-енг|photomultiplier tubes – PMT}}). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 -{ppi}- (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи.
 
 
== Квалитет скенирања ==
Савремени скенери обично снимају у -{RGB}- палети боја. Аналогно-дигитални конвертор шаље скениране податке компјутерском процесору преко улазно/излазног интерфејса који може бити -{SCSI}- или двосмерни паралелни порт код скенера произведених пре појаве -{USB}--а. Дубина боја зависи од карактеристика самог уређаја, обично је најмање 24-битна док је код квалитетнијих модела 48-битна или већа. Важан параметар код скенера је његова резолуција, мерена пикселима по инчу (-{ppi}-), али понекад прецизније одређена као узорцима тј. семпловима по инчу ({{jez-енг|samples per inch}}). Уместо истицања оптичке резолуције као јединог битног параметра, произвођачи обично декларишу интерполирану резолуцију уређаја, која је много већа услед софтверске интерполације. Године 2004. квалитетнији стони скенер је имао оптичку резолуцију од 1600 до 3200 -{ppi}-, врхунски положени скенери до 5400 -{ppi}-, а добар добош ротациони скенер је имао оптичку резолуцију од 8000 до 14000 -{ppi}-.
Производ скенирања је обично некомпресовани -{RGB}- приказ који преко везе скенера и рачунара даље обрађују графичке апликације, међу којима је најпознатији -{[[Adobe Photoshop]]}-. Обрађене слике се обично чувају на хард-диску рачунара у одређеном формату. То може бити некомпресована битмап слика, компресовани -{[[TIFF]]}- или -{[[PNG]]}-, [[Gif|GIF]] или -{[[JPEG]]}-. Документе је најбоље чувати у -{TIFF}- или -{[[PDF]]}- формату. -{[[Adobe PDF]]}- формат (формат за опис стране, {{јез-енгл|[[Page Description Format]]}}) пружа квалитетну компримовану презентацију комплексних страна уз доступан бесплатан софтвер за читање. -{GIF}- односно у преводу формат за размену графике је формат доста коришћен за интернет презентације. Овај формат користи компресију без губитка али само у 256 боја. -{JPEG}- формат је добар за постављање слика на интернет стране јер га препрепознају веб претраживачи, али није добар избор за текстуалне документе јер се добија мутан текст у блоковима. -{JPEG}- датотеке користе компресију са губитком услед чега су скениране слике лошијег квалитета. Међутим, у поређењу са -{GIF}- форматом, -{JPEG}- може да чува 24-бита информације о боји по пикселу, што значи преко 16 милиона боја.
Купци скенера треба да обрате пажњу у том смислу да без обзира на декларисану вредност резолуције и ширине битова, неки уређаји нису у стању да квалитетно скенирају у вишим резолуцијама. Пошто купац не може бити потпуно сигуран да ли је декларисана вредност оптичка или интерполирана резолуција најбоље је при куповини оријентисати се ка познатијим произвођачима као што су -{[[Epson]]}-, -{[[Хјулет-Пакард|Hewlett-Packard]]}- или -{[[Кенон|Canon]]}-. Ипак, за уобичајену кућну и канцеларијску употребу довољан је 24-битни скенер који може да скенира у 300 -{ppi}-. Са друге стране 48-битни скенер који може да снима у 600 -{ppi}- много је прикладнији за квалитетне фотографије, негативе или 35-милиметарске слајдове. Квалитет одређеног скенера зависи од више параметара али највише од: резолуције, скалирања, шума слике, тонске прецозности, верности боја и брзине рада.
 
== Веза са рачунаром и пратећи софтвер ==
# Паралелни порт ({{јез-енг|parallel port}}) – ово је најспорији метод преноса и заступљен је код старијих модела. Он преноси податке брзином од 100 до 800 килобајта по секунди.
# -{[[Small Computer System Interface]]}- (-{SCSI}-) – у преводу, интерфејс малих рачунарских система. Подржан од већине компјутера само преко посебног -{SCSI}- адаптера. Неки модели се испоручују са картом мада може бити коришћен било који -{SCSI}- контролер. Током развоја -{SCSI}- стандарда брзина трансфера се повећавала, али је овај стандард данас углавном превазиђен у корист -{USB}- и -{FireWire}- који су бржи, директно подржани од стране рачунара и једноставнији за подешавање. Брзина је 1,2 -{MB}- у секунди.
# -{[[USB|Universal Serial Bus]]}- (-{USB}-) – овај стандард који се појавио 1997. године може да пребацује податке брзо, једноставнији је и јефтинији од -{SCSI}- уређаја. Ранији -{USB}- 1.1 стандард је могао пребацивати податке брзином од 1,5 -{MB}- у секунди што је спорије од -{SCSI}-, али новији стандард 2.0 теоретски пребацује податке брзином од 60 -{MB}- у секунди.
# '''1394''' или -{[[FireWire]]}- је интерфејс који се појавио 1998. године и који је много бржи од -{USB}- 1.1 али приближно исти као -{USB}- 2.0. Брзине преноса су од 25 до 800 -{MB}- у секунди под условом да их конектовани уређаји подржавају.
 
Апликације које се користе за графичку обраду као што је рецимо -{Adobe Photoshop}- или -{[[Гимп|GIMP]]}- морају да комуницирају са скенером. Разни типови скенера користе различите протоколе. У циљу поједностављења рада са њима развијени су [[апликациони програмски интерфејс]]и (АПИ). Они представљају заједнички начин за везу програмских апликација и уређаја. То значи да програмска апликација не мора да има информације о специфичним карактеристикама скенера да би му приступила. На примеру, -{Adobe Photoshop}- подржава -{[[TWAIN]]}- стандард, и у идеалном случају он ће прихватити сваку слику од скенера који такође подржава овај стандард. У пракси се ипак јављају проблеми јер немају сви скенери добру имплементацију овог стандарда. Ипак -{TWAIN}- и -{[[OLE]]}- су најзаступљенији -{API}- ког јефтинијих кућних и пословних модела скенера. Мање присутни су -{[[ISIS]]}-, -{[[SANE]]}- и -{[[WIA]]}-.
 
Софтверски пакет који се добија уз скенер обично се састоји из:
256.217

измена