Славеносрпски језик — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
{{разликовати|[[Српскословенски језик|Српскословенским језиком]]}}
{{Сххсјезици}}
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и српкој [[дијаспора|дијаспори]] у осталим крајевима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Позајмљенице из овог језика називају се [[црквенословенизам|црквенословенизми]], иако је овај језик само делимично црквенословенски.
 
== Употреба ==
Најистакнутији представник славеносрпског је био [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелин]], а књижевни кодификатор [[Милован Видаковић]].
 
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]], понајвише на новоштокавском фолклорном идиому. Средином [[19. век]]а опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после [[1870]]. потпуно нестао из јавне употребе. С друге стране као верзија црквенословенског језика још увек се користи на службама по Црквама.
 
== Карактеристике и граматика ==
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:{{cquote|-{''Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе''.}-}} Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (-{что}-), руским творбеним облицима (-{роскошь}-, а не -{раскош}-), а друге особине славеносрпског су и појава -{–т}- у 3. лицу множине (нпр. -{„они могутъ"}- уместо -{„они могу"}-).
 
== Литература ==
* Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964.
* [[Павле Соларић]]: -{[[s:БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный|БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный]]}-, у Млецима 1812.
256.125

измена