Слободна Територија Трста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 40:
| Статус =
| Застава_Претходник1 = Flag of the Yugoslav Partisans.svg
| Претходник1 = [[ФедеративнаСоцијалистичка НароднаФедеративна Република Југославија|ФНРЈ]]
| Застава_Претходник2 = Flag of the United Kingdom.svg
| Претходник2 = [[Уједињено Краљевство]]
Ред 87:
[[Датотека:Marshall Plan poster.JPG|лево|мини|250п|Постер [[Маршалов план|Маршаловог плана]] који приказује заставе европских држава, укључујући заставу Трста, која је грешком приказана с плавом уместо са црвеном позадином.]]
{{главни|Тршћанска операција|Тршћанска криза}}
Италија се у [[Други светски рат|Другом светском рату]] борила на страни [[силе Осовине|сила Осовине]]. Након пада фашистичког режима [[1943]]. године и [[капитулација Италије|италијанске капитулације]], Трст су окупирале [[трећи рајх|немачке]] снаге. 4. армија [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст [[1. мај]]а [[1945]]. године, чиме су Трст освојиле [[Савезнициантихитлеровска у Другом светском ратукоалиција|савезничке]] снаге. Идући дан немачка војска се предала [[Нови Зеланд|новозеландској]] војсци. [[12. мај]]а је потписан договор између Југославије и западних Савезника о напуштању територија, што је југословенска војска учинила [[12. јун]]а.<ref>[http://cgi.stanford.edu/group/wais/cgi-bin/index.php?p=587 Stanford University]</ref><ref>[http://www.ashburtonguardian.co.nz/index.asp?articleid=5112 Ashburton Guardian]</ref>
 
[[10. фебруар]]а [[1947]]. године, у [[Париз]]у је потписан мировни споразум с Италијом ([[Париски мировни споразуми|Париски мировни споразум]]) којим је основана Слободна територија Трста (СТТ).<ref name=rudi>[http://hrcak.srce.hr/file/56196 Davorin Rudolf: Granice s Italijom u mirovnim ugovorima nakon Prvog i Drugog svjetskog rata (pristupljeno 25. 1. 2015.)]{{PDF}}</ref> Ова територија је подељена у две зоне. Зона А је била велика 222.5 -{km}-<sup>2</sup> и у њој је живело 262.406 становника, те је укључивала град Трст. Ова зона је била под управом британских и америчких снага. Зона Б је била велика 515.5 -{km}-<sup>2</sup> те је укључивала северозападну Истру и [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]]. У овој зони тада је живело 71.000 становника, а била је под управом [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Ова територија никад није ''-{[[de facto]]}-'' функционисала као самостална држава, иако је ''-{[[de iure]]}-'' то био, те је издавала властити [[новац]] и [[поштанска марка|поштанске марке]].
 
[[1954]]. године, у [[Лондон]]у, потписан је [[Лондонски споразум (1954)|Споразум о сугласју]] (или ''Лондонски споразум'') којим је Слободна територија Трста престала да постоји. Зона А је прикључена Италији, а зона Б Југославији. Коначна граница између Италије и Југославије је договорена [[1975]]. године, [[ОсимскиОзимски споразум|Осимским споразумима]] (или ''Осимским споразумом''), који је потписан 10. новембра у италијанском месту [[Озимо|Осимо]].<ref name="nusa">Drašček, Nuša. [http://dk.fdv.uni-lj.si/dela/Drascek-Nuska.PDF "Slovenska zahodna meja po drugi svetovni vojni"], diplomsko delo, Univerza v Ljubljani, Ljubljana, 2005</ref>
 
Зона А одговара данашњој [[окрузипокрајине Италије|италијанском округу]] [[Трст (покрајинаокруг)|Трст]], а зона Б је подељена између [[Приморска|приморске Словеније]] и [[Истарска жупанија|Истарске жупаније]].
 
== Становништво ==