Солватација — разлика између измена

28 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Хидратација]] (од {{јез-грч|hydor}} - вода) - нагомилавање молекула воде око растворка. Хидратација је ''специјални случај'' солватације.
 
Солватација је универзална појава али је најизразитија код веома [[поларност (физика)|поларних]] растварача, где и растворак има изражене поларне особине или поседује [[јонска веза|јонску везу]]. Молекули поларног растварача тада граде доста постојани омот (солватациону сферу, а када је расртварач вода, хидратациону сферу) дебљине до 4-5 молекула растварача око честице растворка. Код бројних [[хемијска реакција|хемијских реакција]] јона у воденим растворима хидратациона сфера представља препреку која успорава реакцију.
 
Солватација је основни узрок [[електролитичка дисоцијација|електролитичке дисоцијације]] код раствора.
 
Приликом солватације одигравају се промене у енергетском садржају система ([[Енталпијатоплота реакције|енталпије]]) као и промене уређености система ([[Ентропија|ентропије]]). Пре него што је могуће да дође до интеракције честица растворка и растварача, потребно је да дође до раскидања [[Међумолекулске силе|међумолекулских веза]] између истих. Овај процес је ендотерман али се уравнотежује са стварањем нових интермолекулских веза између растворка и растварача, што је егзотерман процес. Нето промена енергије је у општем случају мала (мада има екстремних изузетака) и може да има како ендо- тако и егзотерман карактер. Ендотермне спонтане солватације објашњавају се проманама ентропије. Наиме, повећање неуређености система фаворизује растварање.
 
== Види још ==
256.217

измена