Википедија

Спасите нашу децу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Спасите нашу децу''' ({{јез-ен|Save Our Children, Inc.}}) је била [[политика|политичка]] коалиција која је формирана [[1977]]. у [[Мајами]]ју, с циљем да укине окружну уредбу која је забрањивала [[дискриминација|дискриминацију]] у областима становања, запошљавања и јавних услуга на основу [[сексуална оријентација|сексуалне оријентације]]. Коалицију је предводила славна певачица [[Анита Брајант]], која је тврдила да уредба представља дискриминацију јер је спречава да учи своју децу [[библија|библијском]] [[морал]]у. Радило се о добро организованој кампањи која је покренула жестоку политичку борбу између [[геј]] активиста и традиционалних [[хришћански фундаментализам|хришћанских фундаменталиста]] спремних да зауставе [[Либерализам|либералне]] друштвене промене. Када се укидање уредбе нашло на [[референдум]]у, привукло је највећи одзив од свих посебних избора у историји округа [[Округ Мајами-Дејд|Дејд]], и прошло са скоро 70% гласова.{{напомена|Уредба о геј правима је поново донета у округу Дејд [[1998]], а [[2003]]. је преживела покушај укидања на референдуму који је поново иницирала „хришћанска коалиција“}}
 
''Спасите нашу децу'' је била прва организована опозиција покрету за права хомосексуалаца, који настаје након [[Стоунволска револуцијапобуна|Стоунволске револуције]], [[1969]]. Укидање уредбе подстакло је групе у другим градовима да покушају да оборе сличне законе. Следеће године, бирачи у [[Сент Пол]]у ([[Минесота]]), [[Вичита|Вичити]] ([[Канзас]]), и [[Јуџин (Орегон)|Јуџину]] ([[Орегон]]) укинули су сличне уредбе у тим градовима, а користила се углавном иста стратегија у кампањи. ''Спасите нашу децу'' је такође била укључена у сличну кампању у [[Сијетл]]у, где су били неуспешни, а извршила је велики утицај на [[Бригсова иницијатива|Предлог 6]], предложени државни закон у [[Калифорнија|Калифорнији]] који би учинио обавезним отпуштање [[каминг аут|отворено]] геј запосленика у школама, а који су калифорнијски гласачи одбили [[1978]]. године.
 
Историчари повезују огроман успех коалиције ''Спасите нашу децу'' са организованим учешћем [[конзервативизам|конзервативних]] хришћана у политичким процесима. Иако насилно хришћанско мешање није имало распрострањену улогу у политици [[Сједињене Америчке Државе|САД]] још од [[1925]], у року од две године свештеник [[Џери Фолвел]] формирао је коалицију конзервативних верских група под називом [[Морална већина]] која је утицала на [[Републиканска странка (САД)|Републиканску странку]] да укључи друштвену агенду у своју националну политику. [[Хомосексуалност]], [[Амандман о једнаким правима]], [[побачај|абортус]] и [[порнографија]] су били најважнији приоритети ''Моралне већине'', све до њеног нестанка, [[1989]]. године. За многе геј мушкарце и [[лезбијка|лезбијке]], изненађење исходом кампања из 1977. и 1978. усадило је нову одлучност и консолидовало активизам и заједнице у многим градовима у којима нису били политички активни.
Ред 12:
Општи став о хомосексуалности у Мајамију био је сличан ставовима у другим градовима широм државе. Иако је ноћни геј живот у граду био исто тако буран као и други облици забаве [[1930е|тридесетих]], до [[1950е|педесетих]] година [[20. век]]а градска управа је радила на томе да затвори што више [[геј бар]]ова, а донети су и закони којима су се хомосексуалност и ношење одеће супротног пола ставили ван закона.{{sfn|Fejes|2008|pp=62-63}} Између [[1956]]. и [[1966]], [[Законодавни истражни комитет Флориде|Џонсов комитет]], који је основало законодавство Флориде, активно је настојао да удаљи хомосексуалце из државних служби и са државних универзитета широм Флориде, објављујући ''[[Љубичасти памфлет]]'', који је приказивао све хомосексуалце као зле и као тешку претњу деци Флориде. У то време је [[Мајами хералд]] објавио неколико прича које су представљале локалне хомосексуалаце као синоним за своднике и педофиле, а локална телевизија ''-{NBC}-'' емитовала је 1966. године [[документарни филм]] под називом „Хомосексуалац“ ({{јез-ен|The Homosexual}}) који је упозоравао гледаоце да су младићи у опасности од злих мушкараца.{{sfn|Fejes|2008|pp=64}}
 
Представа јавности о хомосексуалцима се променила са [[либерализам|либерализацијом]] друштвених ставова крајем шездесетих година 20. века. Године [[1969]], у [[Њујорк]]у је дошло до [[Стоунволска револуцијапобуна|Стоунволске револуције]] која је означила почетак модерног покрета за геј права. Хомосексуални живот је у Мајамију ипак био веома затворен, а геј барови су били предмет честих рација. Године [[1970]], у Мајамију је основана ''Метрополитанска црква'', конгрегација за геј и лезбијке хришћане, која је привукла стотине парохијана. У граду је [[1972]]. одржана ''[[Национална демократска конвенција|Демократска национална конвенција]]'', и на њој је по први пут један геј политички активиста из Сан Франциска, [[Џим Фостер]], одржао јавни говор о правима геј мушкараца и лезбијки. Џек Кемпбел је 1974. отворио у граду геј сауну која је била у саставу ланца ''-{Club Baths}-''. Када је полиција извршила рацију, он се побринуо да све оптужбе против ухапшених буду повучене. Поднео је и тужбу против полиције тражећи забрану даљег узнемиравања, а добио је и формално извињење од полиције.{{sfn|Fejes|2008|pp=66}} Чак се и приказивање геј мушкараца и лезбијки у локалним новинама променило: од предатора до неме, угњетене мањине. Године 1977, Мајами је био један од скоро 40 градова у САД који су донели уредбе о забрани дискриминације геј мушкараца и лезбијки.<ref name="tanasychuk">Tanasychuk, John (4. јун 2007) „Exhibit Marks 30th Anniversary of How Anita Bryant Fought—and Helped—Gay Rights“, ''The South Florida Sun-Sentinel'', pp. 1</ref>
 
=== Реакција на уредбу ===
Ред 78:
=== Насиље ===
Две недеље након гласања, баштован који је радио за град Сан Франциско, Роберт Хилсбороу, избоден је 15 пута у груди и лице, а нападачи су му за време напада узвикивали „[[педер]]у“. Његова мајка и градоначелник Сан Франциска [[Џорџ Москоун]] окривили су реторику Аните Брајант за његову смрт, а 200.000 становника Сан Франциска придружио се демонстрацијама у спомен на њега. Мајка убијеног Роберта је поднела тужбу против Брајантове тражећи одштету од 5 милиона [[Амерички долар|долара]]. У тужби је тврдила да је један од нападача на њеног сина рекао: „Ево једног за Аниту“.{{sfn|Clendinen|1999|pp=319}} Госпођа Хилсбороу је такође изјавила: „Испочетка нисам много размишљала о кампањи Аните Брајант. Сада, када је мој син убијен, размишљам о њеној кампањи много. Свако ко жели да настави да ради такве ствари мора бити болестан. Крв мога сина је на њеним рукама.“{{sfn|Shilts||pp=163-164}} Тужба је одбачена у новембру 1977.<ref>„Anita Bryant Is Dropped As Defendant in Lawsuit“, ''Њујорк тајмс'', 18. новембар 1977. pp. 18</ref>
Неколико [[самоубиство|самоубистава]] је повезивано са кампањом, укључујући и самоубиство геј активисте [[куба]]нског порекла Овидија „Хербија“ Рамоса у Мајамију, који је био запањен одбојношћу друштва према хомосексуалцима. Он и неколико других геј активиста кубанског порекла су учествовали у контакт радио емисији у којој су људи говорили да хомосексуалци треба да буду депортовани, затворени у [[концентрационисабирни логор|концентрационе логоре]], или погубљени. Рамос је извршио самоубиство неколико дана после емисије након што је рекао пријатељу: „Нисам знао да нас толико мрзе“.{{sfn|Young|1982|pp=53-54}} Још један геј активиста кубанског порекла, Маноло Гомез, отпуштен је са посла и тешко претучен након чега је одлучио да напусти Мајами.<ref name="rich"/> Геј активисти у [[Њу Орлеанс]]у су покушали спречити наступ Аните Брајант са „Попс оркестром“ из Њу Орлеанса повезујући локална самоубистава са њеном кампањом. Брајантова је на насиље одговорила речима: ''„Шокирана сам и тужна због чињенице да ико може и помослити да ја имам нешто с тим, али моја савест је чиста. Не могу бити одговорна за начин на који људи реагују на оно што се догодило у округу Дејд. Мој став није произашао из [[хомофобија|хомофобије]], већ из љубави према њима“''.<ref name="playboy"/>
 
=== Економска одмазда ===
Економски одговор на гласање је био брз и одлучан. Брајантова је радила само два пута током 1977, а изгубила је и већи део плаћених наступа након тога. У то време је завршавала албум под називом „Не постоји ништа као љубав између мушкарца и жене“ али су музичке компаније одбиле да га дистрибуишу. Компанија ''-{Singer Sewing Machines}-'' отказала је преговоре са њом за телевизијски шоу. Након што је десет година била водитељка ''Параде оранж боул'' замењена је [[Рита Морено|Ритом Морено]], која је била старија и која је непосредно пре тога играла у [[филм]]у са геј тематиком ''-{The Ritz}-''.{{sfn|Fejes|2008|pp=167}} Брајантова и Грин су одржали конференцију за штампу на којој је Брајантова тврдила да се налази на црној листи и да је у току национална завера од стране хомосексуалаца с циљем да је лише свих прихода.<ref>Hally, Larry (1. август 2007). „Anita Bryant's Rise and Fall Was Captured During Visits“, ''Richmond Times-Dispatch'', pp. 1</ref> Часопис [[Тајм (часопис)|Тајм]] назвао је оптужбе „мало вероватним“, а руководиоци компанија су негирали да је „геј притисак“ био разлог за њихову одлуку.<ref>[http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,915719,00.html The Gaycott Turns Ugly], ''Тајм'', 21. новембар 1977.</ref> Тврдње Брајантове да се налази на црној листи довеле су до таласа осуда онога што су неки сматрали притиском геј организација. Три највећа новинска листа подржала су право Аните Брајант на [[слобода говора|слободу говора]]. Неколико година касније, Брајантова је признала да су неке од њених изјава о отказивању наступа биле претеране с циљем да се постигне већи ефекат, али да је тактика радила против ње, јер је још више организација и предузећа отказивало њене наступе.{{sfn|Bryant|1992|pp=66}}
 
Брајантова је постала мета шала и [[шала|вицева]] на телевизији и у филмовима, чак се и њен бивши колега [[Боб Хоуп]] шалио на њен рачун.<ref name="playboy"/>{{sfn|Fejes|2008|pp=166}} Свуда где је отишла у данима после гласања наилазила је на бучне протесте. У [[Норфок (Вирџинија)|Норфоку]] су демонстранти прекинули њено излагање тако снажно да је почела плакати. Демонстрације су одржане и у Чикагу, као и у десетинама других градова. [[Кју-клукс-клан]] се појавио на једном од њених наступа у [[Хантингтон (Западна Вирџинија)|Хантингтону]] ([[Западна Вирџинија]]) уз образложење да су ту да би је заштитили.{{sfn|Fejes|2008|pp=159}} Привукла је највеће геј демонстрације у историји Канаде када се појавила на верском перформансу у [[Торонто|Торонту]]. Иако је наступала и говорила само на верским манифестацијама и у верским емисијама, посећеност је често била мања од половине очекиваног броја, а многи су одлазили када она изађе на позорницу.{{sfn|Fejes|2008|pp=169}} Брајантова је, две недеље након гласања у округу Дејд, позвана да наступа у [[Хјустон]]у за ''Адвокатску комору Текаса''. Иако није било кохезивне политичке заједнице, неколико геј активиста позвало је људе да протестују против њеног појављивања испред хотела ''Хајат реџенси''. Организатори су саопштили полицији да би могло учествовати око 500 људи, али су у питању биле претпоставке јер ниједно слично окупљање није раније организовано. Полиција се припремила за тај број учесника<ref name="houston">Fisher, Binnie (25. јун 2004). „Houston's Stonewall Took Place June 16, 1977“, ''The Houston Voice'', pp. 3</ref> међутим, хиљаде људи се окупило око хотела, узвикујући довољно гласно да омету наступ Брајантове. Конзервативци су проценили да се окупило око 2.000 људи. Публика у хотелу није могла да чује Брајантову, а у једном тренутку адвокати који су радили за [[Америчка унија за грађанске слободе|Америчку унију за грађанске слободе]] су напустили хотел и придружили се демонстрантима. Један од организатора је рекао да никада пре није видео толико геј људи на једном месту, а затим је одржао говор захвалности Брајантовој: „''Да [[Бог]] у својој бескрајној мудрости није створио Аниту Брајант, морали би је измислити“''. Тврдио је да је протест имао исти резултат у Хјустону као и [[Стоунволска побуна|Стоунволска револуција]].<ref name="houston"/>
 
''-{Florida Citrus Commission}-'' је поновила своју посвећеност Брајантовој изјављујући да „свесрдно подржавају њено право на слободу говора“ и хвалећи њено „храбро вођство у [[морал]]ном питању које је цепало верске и друге организације које су биле умешане“. Комисија је добила хиљаде писама подршке Брајантовој али и писама у којима се осуђује став комисије. У једном тренутку [[Поштанска служба САД]] инсталирала је опрему за откривање [[бомба|бомби]] за пошту која је требало да буде испоручена комисији.<ref>Florida Citrus Commission, pp. 297–298</ref> Директор за односе са јавношћу комисије рекао је репортеру [[Асошијетед прес]]а: ''„Цела ствар са Анитом је хаос. Без обзира шта одлучимо, само ћемо изгубити. Желио бих да једноставно поднесе оставку.“''<ref>„Bryant: Still 'Effective?'“, ''Вашингтон пост'' (20. јун 1977), стр. B1</ref> Иако је комисија 1979. продужила годишњи уговор од 100.000 долара са Брајантовом, нису га обновили 1980. године.<ref>Florida Citrus Commission, pp. 312</ref>
Ред 151:
 
=== Геј активизам ===
Баш као што је кампања коалиције „Спасите нашу децу“ била мотивација за конзервативне хришћане, била је такође и за геј и лезбијску политику. Професор Фред Фејес пише: „Док је [[Стоунволска побуна|Стоунволска револуција]] из [[1969]]. означила почетак модерног лезбијског и геј покрета, кампање из 1977. и 1978. донеле су појаву националне политички самосвесне лезбијске и геј заједнице.“{{sfn|Fejes|2008|pp=214}} Рађање политичког живота код геј мушкараца и лезбијки пружило је могућност за национално умрежавање, јер су Анита Брајант и они који су је пратили деловали као виртуелни [[громобран]], привлачећи колективни бес. Тридесет година након кампање, под покровитељством ''Библиотеке и архива Стоунвол'' одржана је изложба о догађајима везаним за кампању, изложба је приказана у ''Државној библиотеци округа Брауард''. Према кустосу изложбе, Брајантова се сматра „најбољом ствари која се десила покрету за геј права. Она и њена група су толико претерали да је то потпуно ојачало геј покрет.“<ref name="tanasychuk"/>
 
Политички активизам америчке геј заједнице трансформисан је појавом [[Сида|сиде]] почетком [[1980е|осамдесетих]] година. Када су геј мушкарци покушали да кроз успостављене политичке канале скрену пажњу на болест и када су наишли на ћутњу из владе, неки су почели користити тактике директне акције. [[Лери Крамер]] је [[1987]]. основао организацију ''-{AIDS Coalition to Unleash Power}-'', која је била одговор не само на владино умањивање или игнорисање озбиљности сиде у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], него и на стидљивост геј заједнице која није била довољно милитантна. Њихова прва акција је била марш на [[Администрација за храну и лекове|Администрацију за храну и лекове]] у [[Њујорк]]у у знак протеста због одлагања објављивања експерименталних лекова за третман [[ХИВ]]-а. Блокирали су саобраћај за време највеће гужве, због чега их је 17 ухапшено, а појавили су се и на вечерњим вестима.{{sfn|Clendinen|1999|pp=547}} Ова организација је инспирисала формирање других сличних група за директну акцију попут [[Квир нација|Квир нације]], које су биле концентрисане на заштиту геј и лезбијских права.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Спасите_нашу_децу”