Спин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Спин''' је основна особина елементарне честице, попут [[Маса|масе]] и [[Наелектрисање|наелектрисања]] и интерпретира се као унутрашњи момент импулса. Пошто је квантно-механичке природе, спин се тешко може описати макроскопски, а најприближније се може схватити као механички момент, тј, као да се честица понаша као мала чигра.
Спин има димензије [[дејство|дејства]], а изражава се као умножак спинског квантног броја и редуковане [[Планкова константа|Планкове константе]] <math>\hbar </math>. Може имати две вредности. Честице са целобројним спинским квантним бројем су [[
Спин је особина која се манифестује кроз интеракцију са магнетним пољем и утиче на кретање електрона. Спин је независтан од простора, што значи да се међу [[квантни број|квантим бројевима]] који карактеришу [[таласна функција|таласну функцију]] посебно налази и број који одређује спин, тј. да је простор стања електрона тензорски производ орбитног и спинског простора.<ref name="a">[https://emineter.files.wordpress.com/2014/10/skripta-maja-buric.pdf Квантна механика], Маја Бурић, Физички факултет Универзитета у Београду, приступљено: 10. март 2015.</ref>
Ред 7:
== Откриће ==
Спин је откривен [[1922|1922.]] године у Штерн-Герлаховом експерименту када су [[Ото Штерн]] и [[Волтер Герлах]] мерећи магнетни [[диполни момент]] атома [[сребро|сребра]] при проласку кроз нехомогено [[магнетно поље]] приметили цепање снопа јонизованих атома на два зрака. Уопштеније, приметили су да се сноп цепа на ''-{2l + 1}-'' делова, где је ''-{l}-'' [[орбитални квантни број]]. Сличан експеримент са [[водоник]]овим атомом је поновљен [[1927|1927.]] године и поново је добијено исто цепање снопа.
Једино објашњење овакве особине било да електрон поред орбиталног момента импулса поседује додатни унутрашњи угаони момент импулса који је назван спин.<ref name="a" />
| |||