Аркада (архитектура) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{ВикиБиб2015}}
[[Датотека:Abside - Arcatures - Eglise de Saint-Paul-lès-Dax.jpg|мини|Слепа аркада на апсиди цркве "St.Paul lès Dax" у Француској]]
[[Датотека:Courtyard of the Doge's Palace (Venice) - Inner wall.JPG||мини|десно|Аркаде у дворишту [[Дуждева палата|Дуждеве палате]] у Венецији]]
'''Аркада''' као појам у [[Архитектура|архитектури]] означава лук између два [[стуб]]а; односно низ [[Лук (архитектура)|лукова]], који почивају на стубовима. Аркадама могу бити окружени тргови, низови улица или дворишта унутар породичних кућа и палата - [[Перистил]], који је нарочиту примену имао у старој Грчкој и [[РимСтубац|ступцима]]у.<ref>{{Citation
| last =
| first =
| title =Encyclopædia Britannica
| publisher =
| date =
| year =
| url =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/32431/arcade
| accessdate =09.05.2015. }}</ref> Аркадама могу бити окружени тргови, низови улица или дворишта унутар породичних кућа и палата - [[перистил]].
 
Због способности да велику масу [[Зид|зида]] или неке друге горње конструкције (коју би у противном морао да носи масиван зид) пренесу на подупираче као што су стубови или ступци, овакве лучне конструкције су још у античкој римској архитектури нашле врло широку примену (конструкција [[Акведукт|акведуката]], спољних зидова [[Амфитеатар|амфитеатара]]). У римским, ранохришћанским и византијским [[Базилика|базиликама]], као и у познијим сакралним грађевинама базиликалног типа, а нарочито у [[Романичка архитектура|романичким]] и [[Готичка архитектура|готичким]] црквама, аркадама се обично одваја главни [[Брод (архитектура)|брод]] од бочних. [[Трифоријум|Трифоријуми]] романичких и готичких цркава отварају се према главном броду аркадама, а код готичких цркава зона трифоријума је често и на главној [[Фасада|фасади]] истакнута низом лукова у које се понекад смештају статуе (катедрала у [[Амијен|Амијену]], XIII век). Спољашње [[Галерија|галерије]] са аркадама срећу се у вишим зонама фасаде романичких здања (око [[Апсида|апсиде]], [[Торањ|торња]] над укрсницом и бочних [[Кула|кула]]) – пре свега у немачким земљама (катедрала у [[Вормс|Вормсу]], XI–XIII век; катедрала у [[Мајнц|Мајнцу]] XI–XII век).
У [[базилика]]ма и средњовековним [[црква]]ма аркаде деле главни од бочних бродова.
 
Такозване '''Слепеслепе аркаде''' су само декоративни елементи на фасади (или [[ентеријер]]у) који само рашчлањују [[зид]] уз који су рељефно приљубљени али га не пробијају. То је систем лукова на подупирачима који се једном страном наслања на зид или чини његов саставни део. Улога ових конструкција није искључиво декоративна – оне зидове чине мање масивним не угрожавајући њихову статичку стабилност. Слепим аркадама се назива и посебан тип поткровног венца који чини низ малих лукова приљубљених уза зид. Лукови су често подупрти [[Конзола (архитектура)|конзолама]] које могу бити скулптурално обрађене.<ref>{{cite book
| last =Curl
| first =James Stevens
| last2 =Wilson
| authorlink =
| title =The Oxford Dictionary of Architecture
| publisher =Oxford University Press
| series =
| volume =
| edition =
| date =2015
| location =
| pages =30-32
| language =
| url =
| doi =
| id =
| isbn =9780199674985
| mr =
| zbl =
| jfm = }}</ref> Овај облик поткровног венца, карактеристичан за северну [[Италија|Италију]] и [[Апулија|Апулију]], постао је, захваљујући путујућим мајсторима који су радили на источној обали [[Јадранско море|Јадрана]] и једно од главних обележја архитектуре [[Рашка школа|рашке школе]] ([[Студеница (манастир)|Богородичина црква у Студеници]], [[Дечани, Манастир Христа Пантократора|Дечани]]). Различити типови слепих аркада представљају главни украс фасада романичких цркава ([[Рипољ]], Богородичина црква, XI век; [[Пиза]], катедрала, XI–XII век; [[Монреале]], катедрала, XII век; главна фасада цркве ''[[San Miniato]]'' у [[Фиренца|Фиренци]], XII век).
 
Низ слепих аркада приљубљених рељефно уз зид назива се '''Аркатура'аркатура'' која је у романици често рашчлањивала спољне и унутрашње делове објекта.
 
Аркадама се назива и трем са лучним отворима који се јавља као прелазни елемент између унутрашњости зграде и слободног простора улице или [[Trg|трга]]. Овај тип [[Трем|трема]] често се среће у [[Архитектура ренесансе|архитектури ренесансе]]. Данас се аркадама називају и тремови без лучних отвора – они код којих низови стубаца и стубова подупиру равне [[Греда (грађевинарство)|греде]].
== Литература ==
# # Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.
 
''Двориште у аркадама'' je двориште које је са свих страна окружено отвореним тремовима са аркадама: манастирски [[клаустар]], двориште ренесансне куће или [[Вилa (архитектура)|виле]] са стамбеним просторијама отвореним према трему; у [[Исламска архитектура|исламској архитектури]], предворје храма, [[Медреса|медресе]], унутрашње двориште [[Каравансарај|каравансараја]] и сл.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Arcades}}
 
==Галерија==
{{клица-архитектура}}
<gallery>
Pula amfiteatro 3.jpg|Аркаде амфитеатра у Пули
Umayyad Mosque-Minaret of the Bride.jpg|Аркаде [[Велика џамија у Дамаску|Велике џамије у Дамаску]]
Богородичина црква у манастиру Студеница.jpg|Низ слепих аркада у поткровним венцима [[Студеница (манастир)|Богородичине цркве у Студеници]]
Dubrovnik-francisk1.JPG|Аркаде у клаустру Фрањевачког самостана у Дубровнику
</gallery>
 
 
== Референце ==
{{Reflist}}
 
{{Commonscat|Arcades}}
 
[[Категорија:Архитектура]]