Креманско пророчанство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 9:
Такозвана пророчанства породице Тарабића је наводно забележио прота [[Захарије Захарић]] и пренео их др Радовану Казимировићу, а он их је објавио у књизи „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Међутим, истраживања<ref name=voja/> говоре да је стварање мита започето [[1902]]. године, када је [[Пера Тодоровић]] у "[[Мале новине|Малим новинама]]" објавио сведочење тадашњег министра иностраних дела, [[Чедомиљ Мијатовић|Чеде Мијатовића]], о томе како се краљ [[Милан Обреновић]] позвао на пророке из Кремана када је требало да се разведе од краљице Наталије.<ref>Снежана Милошевић: [http://www.ilustrovana.com/2001/2232/4.htm Не да се порећи! - Креманско пророчанство у политичким играма], [[Илустрована политика]], Београд</ref>
Предања кажу да Казимировићево Креманско пророчанство ипак није сасвим оригинално, већ да је прота Захарије оригинални рукопис дао свом пријатељу, проти Гаврилу Поповићу, који га је, затвореног у једну флашу, зазидао у темеље своје куће из турског доба у [[Ужице|Ужицу]].{{чињеница|date=05. 2015.}}
Тарабићи су наводно предвидели проналазак [[Телевизија|телевизије]], долазак [[телефон]]а и [[телеграф]]а у Србију, смјене на српском пријестољу, пропаст [[Обреновићи|Обреновића]], а затим њихов повратак у земљу, као и долазак на чело земље ''црвеног цара'' са звездом на челу - алузија на [[Јосип Броз|Јосипа Броза]].
Ред 17:
Ни Милош ни његов синовац Митар (1829-1899) никад нису своја „предвиђања“ везивали за тачне датуме, већ су увек говорили у неодређеним временским одредницама, попут „кад то буде, онда ће“, „Скоро ће бити!“ или „Ускоро ћеш, куме, чути!“ и сл. Понекад се неки догађај дуго није догађао, па би прота обично губио наду да ће се то икад догодити. Тад би му Митар наводно рекао: „Ја ти, куме, нисам реко кад ће се баш то догодити. Чекај, па ћеш чути!“.
Тарабићи су уживали велики углед међу неким људима{{чињеница|date=05. 2015.}}, а неки су их се чак и плашили{{чињеница|date=05. 2015.}}. Сам прота Захарије је био [[народни посланик]] од [[1865]]. до [[1867]]. године, за време владавине кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]]. Тад му једном Митар рече: „Немој, куме, више бити посланик!“{{чињеница|date=05. 2015.}} Прота га је послушао и на његово место је дошао прота [[Михаило Смиљанић]], који је био посланик дуго година после њега.
== Види још ==
| |||