Стари завет — разлика између измена

42 бајта уклоњена ,  пре 6 година
м
нема резимеа измене
м
м
Књига постања почиње описом стварања света “''У почетку створи Бог небо и земљу''” (1. Мој.1;1). Бог је створио свет ни из чега, јер пре стварања света ничега није било осим Бога, који је вечан. Име првог човека беше [[Адам]] (што значи од земље начињен). Затим је од ребра Адамовог створена и прва жена [[Ева]] (мати свих људи). Први људи су живели са Богом у рајском врту [[Еденски врт|Еден]], у изобиљу, [[љубав]]и и доброти. Хранили су се плодовима дрвећа које је расло у [[Рај]]у, и кога је било у изобиљу. Најважније од свих било је [[награда Дрво живота|дрво живота]], чији су их плодови чували од болести и [[смрт]]и. Одмах поред дрвета живота расло је [[дрво познања добра и зла]]. Бог им је строго забранио да једу плодове овога дрвета.
 
Пошто је [[ђаво]] завидео људима на њиховој срећи одлучио је да их наведе на [[грех]] и тако одвоји од Бога. Он уђе у змију, и послуживши се лукавством убеди Еву да проба плод са дрвета познања добра и зла. Затим она послужи Адама, те и он поједе забрањени плод. То је био [[Првородни грех|први људски грех]], којим су погазили заповест, и изазвали Божју казну, [[протеривање из Раја]]. Бог још прокле Еву да ће с муком рађати децу. Адаму Бог рече: “''Са знојем лица својега јешћеш хлеб, докле, се не вратиш у земљу из које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити''” (1 Мој. 3,19). Адам и Ева су имали два сина један је био [[ратар]] и звао [[Каин и Авељ|Каин]], а други је био [[овчар (занимање)|пастир]] и звао се [[Каин и Авељ|Авељ]]. Каин је био лош и неправедан, док је Авељ био добар и праведан. Једнога дана Каин уби брата Авеља. Овим се настави ширење греха међу људима. [[Адам и Ева]] тако изгубише оба сина, да би их утешио Бог им даде трећег сина, [[Сит (Библија)|Сета]], који је био добар као Авељ. После њега имали су још много деце. Ситови потомци су били добри, али су се намножили и Каинови потомци који су били рђави. И рђави искварише добре.
 
Људи су бивали све гори и гори, и одлучи Бог да пусти [[мит о потопу|потоп]] на земљу и тако подави све живо на њој. Своју намеру је саопштио побожном [[Ноје|Ноју]], на кога се смиловао. Тада рече Бог Ноју да сагради дрвени брод, познат као [[Нојева барка]], и да на њега, поред своје жене и деце укрца од сваке врсте [[животиње|животиња]] по пар, и да спреми довољно хране за све. Потом Бог пусти велику воду те се подави све живо на земљи изузев онога што се укрца на [[Нојева барка|Нојеву барку]]. После потопа, када се вода повукла, искрца се Ноје на земљу, и принесе Богу жртву, из захвалности на доброти коју му је Бог указао. Тада Бог обећа да неће више правити потоп. Нојево потомство се множило, и настало је много народа који се раширише по читавој земљи. Но, како је време пролазило људи су поново бивали све гори и гори.