Ијекавски изговор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Западнојужнословенски језици}}
'''Ијекавски изговор''' (такође ''јекавски изговор'') је један од изговора [[Српски језик|српског]] језика. Тај изговор српског језика је касније прихваћен као књижевни језик Хрватске и Славоније (илирски, хрватско-славонски, југославенски, српско-хрватски и коначно хрватски) па је данас то и један од изговора тзв.[[Хрватски језик|хрватског]] језика. То је једини изговор касније именованих језика: [[Бошњачки језик|бошњачког]] и [[Црногорски језик|црногорског]]. То је један од изговора и [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]], из времена када је тај назив за језик био актуелан (период од Вука Караџића и Ђуре Даничића до распада СФРЈ деведесетих година 20. века.)
 
Ијекавски говор је први који је прихваћен у српском књижевном језику. Од преостала два, у књижевни језик је ушао још [[екавски изговор|екавски]], док је [[икавски изговор]] књижевно неправилан за употребу.
Ред 20:
Поред српског, који равноправно признаје екавски и ијекавски изговор, и [[хрватски језик|хрватски]], [[Српскохрватски језик|српскохрватски]], [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[Црногорски језик|црногорски]] књижевни језици су ијекавски.
 
[[Анте Кузманић]] је ијекавицу сматрао српским обележјем. <ref>{{Cite bookharvnb|last= Tolja |first= Nikola 2011|authorlinkpp= |coauthors= |title= Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude pp. 237 |year= 2011 |url= |publisher= |location= Dubrovnik |id=}}</ref> Исто је сматрао и [[Анте Старчевић]] који је због тога писао екавицом, иако је изворно био икавац.
 
== Види још ==