Средњоокеански гребен — разлика између измена

[[СликаДатотека:Ridge render.jpg|десно|мини|350п|Средњоокеански гребен]]

[[СликаДатотека:oceanic spreading.png|десно|мини|350п|Океанска кора се формира на месту гребена, док се литосферна плоча субдукује назад у астеносферу на месту ровова.]]

'''Средњоокеански гребен''' је подводни [[планина|планински]] ланац, формиран ефектом [[тектоника плоча|тектонике плоча]]. Издизање [[океан]]ског дна догађа се када се [[конвекција|конвекцијске]] струје у [[Земљин омотачмантл|омотачу]] уздижу под океанску [[Земљина кора|кору]] и створе [[магма|магму]] на месту где се налази [[дивергентна граница]] између две [[литосферне плоче]]. Средњоокеански гребени су повезани и чине глобални систем средњоокеанских гребена, који су део сваког океана, што их чини најдужим планинским ланцем на свету. Непрекинути планински ланац је дуг око 65.000 -{km}-, а тотална дужина овог система је 80.000 -{km}-.

== Опис ==

[[Стена|Стене]] који чине кору испод [[океан]]ског дна су најмлађе на оси гребена, а старост им расте удаљавањем од споменуте осе. Нова [[базалт]]на магма избија на и у близини осе гребена због декомпресијског топљења [[Зељин омотач|Земљиног омотача]] испод те осе.

== Процес настанка ==

Два процеса, потискивање од гребена и повлачење плоче, сматрају се одговорним за ширење опажено на средњоокеанским гребенима, али ипак постоји несигурност који од њих је доминантан. Потискивање од гребена јавља се тамо где тежина гребена потискује остатак [[тектоника плоча|тектонске плоче]] од гребена, често према зони [[субдукција|субдукције]]. У зони [[субдукција|субдукције]] до изражаја долази повлачење плоче. Наиме тежина [[тектоника плоча|тектонске плоче]] која се субдукује под належућу плочу повлачи за собом остатак плоче.

Други процес за који се претпоставља да доприноси настанку нове океанске коре на средњоокеанским гребенима јесу ковекциона кретања мантла. Међутим, многа су истраживања показала да је горњи [[Мантл|Земљин омотач]] ([[астеносфера]]) превише пластичан (флексибилан) да би генерисао довољно [[трење]] за одгуравање тектонске плоче. Вероватније је да издизање омотача (плашта), које узрокује формирање магме испод средњоокеанских гребена, укључује само омотач изнад дубине од 400 -{km}-, како је закључено из [[сеизмичка томографија|сеизмичке томографије]] и из истраживања сеизмичког дисконтинуитета негде на дубини од 400 -{km}-. Релативно плитке дубине на којима долази до издизања омотача испод гребена су више у складу с процесом „повлачења плоче“.

Брзина којом на средњоокеанском гребену настаје нови материјал позната је на основу брзине ширења, а мери се у -{mm}-/год. Уобичајена подела брзина ширења јесте брза, умерена и спора, чије вредности су генерално веће од 100 -{mm}-/год, око 60 -{mm}-/год, и мање од 20 -{mm}-/год. Брзина ширења северног [[Атлантски океан|Атлантика]] је 10 -{mm}-/год, док у [[ПацификТихи океан|Пацифику]]у те вредности достижу вредности од 40-60 -{mm}-/год.

Системи средњоокеанских гребена формирају нову [[океанска кора|океанску кору]]. Како се кристализовани [[базалт]] истиснут на оси гребена хлади испод [[Киријева тачка|Киријеве тачке]] која одговара [[гвожђе]]-[[титанијум]]ским [[оксидиоксид]]маима, у њима је сачуван смер магнетског поља паралелан [[Магнетско поље Земље|Земљином магнетском пољу]]. Узорак магнетских померања у океанској кори може се користити као показатељ старости јер је магнетско поље Земље мењало смер у неправилним интервалима током геолошке прошлости. На исти начин, узорак померања заједно са мерењем старости коре користи се као помоћ у одређивању историје Земљиног магнетског поља.

== Види још ==

* [[Субдукција]]