Сретење Господње — разлика између измена

'''Сретење Господње''' се код [[Хришћанство|хришћана]] слави на 40 дан од [[Божић]]а.[[Српска православна црква]] слави овај празник 2. фебруара по црквеном, а [[15. фебруар]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. Сретење се славио као [[Дан државности Србије]] до настанка [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од [[2002]]. године.

[[Библија|Свето писмо]] каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе [[Богородица|Пресвета Дева]] свог божанског Сина у храм [[јерусалим]]ски да Га, сходно закону, посвети [[Бог]]у и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка [[Мојсије|Мојсеја]]. У то време држао је чреду у храму првосвештеник [[Захарије|Захарија]], отац [[Јован Крститељ|Јована Претече]]. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова.

Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: ''„Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој...“'' Још рече Симеон за [[Исус Христос|Христа]] Младенца: ''„Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“'' (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А [[фарисеји]], присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару [[Ирод Велики|Ироду]]у.

Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у [[Египат|Мисир]], по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито [[544]]. године у време [[царјустинијан ЈустинијанI|цара Јустинијана]].