Срећа — разлика између измена

30 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:smiley.svg|десно|мини|Смешко, симбол среће.]]
 
'''Срећа''' (или '''радост''') је субјективно стање [[задовољство|задовољства]] животном ситуацијом<ref name="Филозофски лексикон">Срећа, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref>, повезано са осећајем испуњености и уживања. Појам среће је био нашироко проучаван и објашњаван кроз читаву људску историју, што осликава универзални значај који људи придају срећи. Многи [[етика|етичаретичари]]и су срећу сматрали највећим добром и циљем људског понашања.
 
У стања која су блиско повезана са срећом укључени су здравље, богатство, уживање у животу, сигурност, задовољство и [[љубав]]. У стања супротна срећи укључени су патња, туга, стрепња, брига и бол. Срећа се често повезује са присуством повољних услова као што су породични живот испуњен љубављу и економска стабилност. Неповољни услови, као што су увредљиве и понижавајуће личне везе, губитак запослења и конфликти, смањују изгледе за личну срећу. Међутим, многи мислиоци сматрају да срећа умногоме зависи од става који [[човек]] заузме у таквим, неповољним, условима.
У хришћанској [[средњовековна филозофија|средњовековној филозофији]], насупрот тежњи за остварењем среће у овоземаљском животу, преовладава тежња да се »истинска« срећа остварује само у оностраности, лишеној случајних доживљаја пролазне среће.
 
У нововековној филозофији, срећу као критеријум етичког вредновања истичу [[Барух Спиноза|Спиноза]], [[Лок]], филозофи просветитељства, француски материјалисти, [[Конт]], [[Лудвиг Фојербах|Фојербах]] и др.<ref name="Филозофски лексикон"/> [[Имануел Кант|Кант]] је противник поимања среће као највишег добра и залаже се за етику дужности, сматрајући да су »сви еудемонисти практички егоисти«.<ref name="Филозофски лексикон"/> [[Утилитаризам|Утилитаристи]], као што су [[Џон Стјуарт Мил]] и [[Џереми Бентам]], залагали су се за срећу као врховни принцип етичког делања. За Бентама је етички идеал »највећа срећа највећег броја људи«. [[Гете]] тврди да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро. [[Карл Маркс|Маркс]] сматра да је срећа читавог друштва потребна као предуслов среће сваке људске јединке.<ref name="Филозофски лексикон"/>
 
== Види још ==
256.125

измена