Диодор са Сицилије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{друга употреба|Диодор (вишезначна одредница)}}
[[Датотека:Диодор Титул.jpg|300px|мини|Насловна страна Историјске библиотеке Диодора Сицилијског]]
'''Диодор са Сицилије''' ([[старогрчки језик|старогрчки]]: Διόδωρος Σικελιώτης, ''-{Diodōros Sikeliōtes}-'', {{јез-лат|Diodorus Siculus}}) је био грчки историчар, савременик [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]], [[Гај Јулије Цезар|Цезара]] и [[Август]]а.
==Биографија==
Диодор Сицилијански је рођен у [[Агириј|Агирију]] на североисточном делу [[Сицилија|Сицилије]]. Био је Помпејев, Цезаров и Августов савременик. У тим бурним временима, Диодор се посветио сакупљању историјске грађе и писању обимне светске историје. Извори о Диодоровом животу оскудни су јер се није укључивао у политички живот Рима. Антички писци га ретко спомињу, али је код хришћанских аутора постао прворазредни историографски ауторитет. Сам Диодор у своме делу даје неке податке о својим путовањима. Посетио је Египат под [[Птолемеј XII Аулет|Птолемејем XII]]. Ту сазнајемо да је започео са писањем свог дела пре 56. године п. н. е. јер наводи да је то била 276. година након [[Александар Велики|Александровог]] освајања [[Ахеменидски Египат|Египта]] (331. године п. н. е). Последњи догађај који Диодор описује јесте протеривање грађана Тауроменија.
Сам Диодор казује да је 30 година провео у писању свога дела. Путовао је у највећи део Европе, у Азију, Египат и Рим. На основу ових података се може утврдити да је рођен око 100. године п. н. е. а да је своје дело писао између 60. и 30. године п. н. е.
==Дело==
[[Историјска библиотека]] ([[Грчки језик|грчки]]: Ἱστορικὴ Βιβλιοθήκη) – историја света од митских времена до [[Цезар|Цезаровог]] првог конзулата (60/59. година п. н. е.) или до [[Цезарове инвазије Британије|Цезаровог освајања Британије]]. Дело је написано у 40 књига од којих су сачуване 1, 3. и 4. пентада тј. књиге под бројевима 1-5 и 11-20. У прве три књиге, Диодор се бави историјом варварских народа. Прва књига посвећена је историји и култури [[Египат|Египта]], а друга [[Асирско краљевство|Асирије]], [[Вавилон|Вавилона]], [[Медија|Медије]], [[Индија|Индије]] и [[Скитија|Скитије]]. Трећа књига се бави историјом [[Етиопија|Етиопије]], земаља [[Персијски залив|Персијског залива]] и [[Црвено море|Црвеног мора]], [[Либија|Либијом]] и [[Атлантида|Атлантидом]]. Четврта књига је преглед грчке митологије и увод у [[Тројански рат]]. Пету књигу Диодор назива „острвском“ и у њој описује земље и народе западног Медитерана (Сицилија, [[Малта]], [[Корзика]], [[Сардинија]], [[Британија]], [[Келти]], [[Ибери]], [[Лигури]], [[Етрурци]]). Књиге од 6. до 10. сачуване су само у фрагментима и описују период од Тројанског рата до 481. године п. н. е. Трећа и четврта пентада описују период од 481. до 301. године п. н. е. Почињу завршетком прве фазе [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]], а завршавају приказом зараћених страна у [[Четврти рат дијадоха|Четвртом рату дијадоха]], непосредно пред [[Битка код Ипса|битку код Ипса]]. Остале пентаде описују период од 301. до 60/59. године п. н. е.
==Извори==
* Историјска библиотека - Диодор са Сицилије, Матица Српска, Нови Сад, 1998. година
{{Речник грчких и римских старина}}
[[Категорија:Старогрчки историчари]]
[[Категорија:Рођени 100. п. н. е.]]
| |||