Српско-византијски стил — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:Gracanica1.jpg|мини|300п|[[Манастир Грачаница]]]]
[[Датотека:Monastir_Studenica_II.JPG|мини|300п|Краљева црква у Студеници]]
'''Српско-византијски стил''' или '''Српско-византијска школа''' (''Византијски стил'', {{јез-мк|Вардарски стил}}) у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњисредњи веквијек|средњег века]] обухвата временски период од краја [[XIII13. век|XIII века]]а до краја [[XIV14. век|XIV века]]а и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].
 
Сам стил се назива ''Византијски'' због чињенице да су за узор узимане [[Византијско царство|византијске]] грађевине, као и то да је настао под утицајем [[Ренесанса Палеолога|''Ренесансе Палеолога'']].
 
== Историјат ==
Као почетак епохе се могу узети [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутинове]] цркве [[Црква светог мученика Христова Никите у Бањанима|светог Никите]] на [[Скопска Црна Гора|Скопској Црној Гори]] (подигнута пре [[1307]]) и [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у [[Призрен]]у (подигнута [[1307]]), док се као њен крај могу узети цркве у [[Манастир АндрејашСветог Андреје на Трески|Андрејашу]] (подигнута [[1389]]), [[Драгобриља|Драгобриљи]] (подигнута [[1395]]) и [[Црколез]]у ([[1395]]). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Српско-византијском стилу''.
 
Основну особеност овог стила представља [[основа у облику уписанога крста]] са једним или пет [[Купола|кубекубета]]та, док се са [[запад]]не стране обично налази [[нартекс|припрата]]. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Византијска архитектура|византијском стилу]], што се манифестује употребом [[Сива боја|сивог]] или [[Жута боја|жућкастог]] [[Камен|камења]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]] који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на [[Фасада|фасади]]. За разлику од ''Рашког стила'' и [[Златно доба српског сликарства|оригиналног фрескосликарства]] које га је пратило, грађевине ''Вардарског стила'' су украшене [[фреска]]ма које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду.
 
Пред крај епохе српско-византијског стила у [[север]]ним деловима некадашњег [[Српско царство|Српског царства]] почео је да се развија тзв. ''[[Моравски стил]]'' који се преплитао са српско-византијским стилом у последњој четвртини [[XIV14. век|XIV века]]а.
 
== Најважнији споменици стила ==
Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Српско-византијском стилу су<ref name="Јоца">[[Јован Деретић]], ''„Културна историја Срба“'', [[Београд]] [[2005]]. ISBN 86-331-2386-X</ref>:
* [[Црква Богородица Љевишка|Богородица Љевишка]]
* [[Краљева црква у Студеници]]
* [[Манастир Грачаница]]
256.125

измена