Стеван Јаковљевић — разлика између измена

| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]]

'''Стеван Јаковљевић''' ([[Књажевац]], [[7. децембар]] [[1890]] — [[Београд]], [[2. новембар]] [[1962]]) је био професор [[БеоградскиУниверзитет универзитету Београду|Универзитета]] у [[Београд]]у и [[Списак ректора Универзитета у Београду|ректор]] од [[1945]]. до [[1950]], биолог, књижевник и редовни члан [[САНУСрпска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].

Као официр [[Српска војска у ПрвомКраљевине светскомСрбије рату(1914—1918)|српске војске]], борио се у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „[[Српска трилогија]]“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „[[Смена генерација]]“ (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „[[Велика забуна]]“ (1952) ратна хроника [[Други светски рат|Другог светског рата]] и „[[Ликови у сенци]]“ (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.

Његова сестра била је књижевница [[Мир-Јам|Милица Јаковљевић Мирјам]].

|списак= [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета у Београду]]<br />[[1945]] — [[1950]].