Столпник — разлика између измена

[[Датотека:Simeon Stylites stepping down.jpg|мини|250п|десно|[[Симеон Столпник Старији|Симеон Столпник]] на стубу.]]

'''Столпник''' (стубник; или грчки '''стилит''') је тип [[аскетааскеза|аскете]] који је у раним [[хришћанство|хришћанским]] данима [[византијавизантијско царство|византијског]] царства обитавао на [[стуб]]у (столп на [[старословенски језик|старословенском]], -{stylos}- на [[грчки језик|грчком]]) и проповедао, постио и молио се. Ови аскети су веровали да ће умртвљење њихових тела донети спасење њиховој души.

Подвиг столпика се састојао у томе да живе на стубу или на врху стене, без обзира на климатске услове, који су неретко веома отежавали овај начин подвизивања (киша, ветар, ниске или високе температуре). Колевком столпика се сматра византијска [[покрајина|провинција]] [[Сирија]], јер се управо ту највише неговао овакав вид подвига. Врх стуба је [[лествемердевине|лествицама]] био повезан са тлом, а понекада се на њему налазила надстрешница коју су подизали поштоваоци столпника како би макар мало олакшали патње ових аскета. Столпници су неретко у циљу повећања сопствених патњи стављали на себе [[ланац|ланце]] у облику [[крст]]а. Циљ овог подвига био је одвајање од материјалног, грешног света. Столпника је током [[историја|историје]] био велики број, а занимљиво је да је међу њима било и неколико жена.<ref name="ПЗ">[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 2973, датум: 30.1.2009. „Живот на врху стуба“: стране 4-6. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref>

Први стилит је вероватно био [[Симеон Столпник Старији|Симеон Столпник]], који се попео на ступ у [[Сирија|Сирији]] [[423]]. и није са њега силазио до своје смрти 37 година касније.

Врло брзо су столпници стекли велики број присталица, које су веровале у исцелитељске и [[пророкprorok|прорчанске]] моћи ових монаха. Поштовање столпника је прерасло у право обожавање. На местима где су обитавали, цветали су [[трговина]], [[занатство]] и [[гостионичарство]], јер их је велики број људи посећивао. У 8. веку са појавом [[иконоборство|иконоборства]], број столпника се смањио, а забележени су и случајеви прогона. На пример, цар [[Константин V Копроним|Константин V]] је издао наредбу да се свирепо погуби [[Петар Столпник]]. Осипање столпника се бележи и у 9. веку, али је од краја тог века овај начин подвига поново заживео.<ref name="ПЗ"/>

Ликовне представе столпника сачуване су у многобројним византијским црквама, као и у [[србија|српским]] [[Црква (грађевина)|црквацрквама]]ма и [[манастир]]има као што су [[Дечане|Дечани]], [[Богородична црква у Студеници]], [[Манастир Манасија|Манасија]] и [[Манастир Грачаница|Грачаница]]. На неким приказима постоје имена столпника, али на некима и не. Приказивани су као стари монаси седе браде, како седе подигнутих руку на [[мермер]]ним стубовима украшеног [[капител]]а, видљиви само изнад рамена или појаса. Приказивана је и метална ограда која их је штитила од пада, а понекада су сликана и мала врата или [[мердевине]] прислоњене уз стуб.<ref name="ПЗ"/>

* [[Симеон Дивногорац|Симеон Столпник Млађи]]