Стојан Грујичић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 19:
{{!}}}
}}
[[Датотека:Grob Stojana Grujicica.JPG|десно|мини|270п|Гроб Стојана Грујичића у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
'''Стојан Грујичић Јаруга''' ([[Међувође]], код [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]], [[19. децембар]] [[1919]] — [[Београд]], [[Србија]], [[7. фебруар]] [[1999]]) учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
Ред 37:
Учествовао је у многобројним борбама које је [[Једанаеста крајишка ударна бригада]] водила на подручју [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а, од свог формирања [[8. септембар|8. септембра]] [[1943]]. године. Јаруга се с извиђачком четом, као њен командир, често провлачио кроз непријастељске редове. На Хамбаринама, код Љубије, увукавши се неприметно у непријатељску позадину, дочекао је у заседи петоро кола с [[Усташка војница|усташама]] и ратним материјалом. Посебно се истакао у акцији на друму Драготиња-Брезичани, августа [[1943]]. године, када је разбијен моторизовани батаљон немачке „Тигар“ дивизије и убијено 143, а заробљено 42 непријатељска војника. У ослобођењу [[Козарац (Приједор)|Козарца]], [[9. јул]]а [[1944]]. године, због изванредно ефикасног гађања непријатељских утврђења, Јаругу је похвалио Штаб бригаде.
 
За несебичну пожртвованост у борби против непријатеља, и многобројне подвиге, на смотри [[Једанаеста крајишка ударна бригада|Једанаесте крајишке ударне бригаде]], [[18. октобар|18. октобра]] [[1944]]. године, [[Петар Војиновић]], командант [[Четврта4. крајишка дивизија НОВЈ|Четврте крајишке ударне дивизије]], прочитао је указ [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва АВНОЈ-а]] о додељивању [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]] Стојану Грујичићу Јаруги. Захваљујући на високом признању, Јаруга је тада рекао: „''Настојаћу да га још више оправдам''“.
 
Настојећи да још више оправда одликовање које му је додељено, током ослобођења Бусоваче код [[Травник]]а, априла [[1945]]. године, као заменик команданта Четвртог батаљона Једанаесте крајишке ударне бригаде, учинио је последњи и највећи подвиг у [[Други светски рат|рату]] - чистећи, с групом бораца, минско поље, осетио је да је једна мина активирана. У том тренутку само је стигао да довикне борцима да легну, а сам је обема рукама снажно стегао мину, која је већ увелико шиштала. Освестио се у болници, без обе руке испод лактова и једног ока. Било је то шесто Јаругино рањавање.