'''Суна''' ({{јез-ар|سنة}}) је [[арапски језик|арапска]] реч за значи обичај, начин живота, пропис, норму, стандард, одредбу. Јужнословенски [[муслиманмуслимани]]и користе облик ''sunnet''.<ref>Smailagić. M. 1990. ''Leksikon islama''. Sarajevo: Svjetlost. (str. 568-569)</ref> За [[СунитиСунизам|Суните]] тај термин обележава [[верски закон|верске законе]] које је Мухамед проповедао током свог живота. По некима, Суна је само прерађен законик [[Аврам]]ових (Ибрахимових) речи.
== Историја значења ==
Међу преисламским [[Арапи]]ма, суна је имала снагу [[племе]]нског [[обичај]]а (у антрополошком смислу), тј. опште прихваћених норми понашања везаних за доброту, [[моралностморал]]ност и друштвене активности.<ref>Jones, L. (ed.) 2005. ''Encyclopedia of Religion Volume 13 (Second Edition)''. Thomson Gale. (pp 8852-8855)</ref> Неки извори међутим оспоравају оваакво схватање.<ref>Martin, R.C. ''Encyclopedia of Islam and the Muslim World''. Thomson Gale. pp 666-669.</ref>
У [[Куран|Кур'анану]]у се јавља у две синтагме: sunnat al-awwalīn („суна ранијих”) и sunnat Allāh ([[Алах]]ова суна). Оба израза су синонимни ако означавају Алахово кажњавање ранијих генерација, које су поруке посланика дочекале са неверицом или ругањем. У [[сура|сури]] III, 3 користи се множина ''sunan'' као ознака суда за кажњавање. У [[Хадис]]у се под суном подразумева '''Мухамедова суна''' – Алах је са исламском заједницом повезан Својом књигом, а [[Мухамед]] суном. Мухамедова суна обухвата његово деловање, говор и прећутно одобравање. Држати се Суне могло би се сматрати неком врстом опонашања Мухамеда.
Суна је карактеристична ознака за праксу и теорију исламске заједнице – под изразом „Ahl as-sunna wa al-ğamā‘a” (људи суне и заједнице) се подразумевају они људи који не одступају од верских начела и праксе. Израз се у овом смислу користио посебно за повлачење разлика са [[шиитишиизам|шиитима]]ма.
