Танхојзер (опера) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Танхојзер''' ({{јез-нем|Tannhäuser}}, пун назив ''Tannhäuser und der Sängerkrieg auf der Wartburg'' - ''Танхојзер и певачко надметање у Вартбургу'') је опера [[Немачка|немачког]] [[композитор]]а [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]. Премијерно је изведена [[19. октобар|19. октобра]] [[1845]]. у [[Дрезден]]у. Дириговао је композитор.
 
Вагнер је либрето написао према [[Средњисредњи веквијек|средњовековној]] [[легенда|легенди]] о [[Танхојзер (опера)|Танхојзеру]]у, [[витез]]у и [[минезенгер]]у. Основни мотив опере је искупљење кроз љубав (мотив који се провлачи кроз готово сва његова дела). Један од ликова опере је и [[Волфрам фон Ешенбах]], човек који је спевао ''[[Парсифал (спев)|Парсифала]]'', тему Вагнерове [[Парсифал|последње опере]].
 
Постоје две верзије ове опере, оригинална дрезденска и новија париска<ref name="tann3" />. Данас се изводе обе верзије. Најпознатији музички део ове опере је чувени хор [[ходочасник]]а из трећег чина.
Ово је оригинална верзија „Танхојзера“. Либрето је завршен у априлу 1843, док је партитура завршена 13. априла 1845. Премијера је била 19. октобра 1845. у Дрездену. Дело није доживело успех „Ријенција“, па је Вагнер одмах почео да коригује и мења поједине делове<ref name="tann">[http://stereophile.com/musicrecordings/665/ Tannhäuser: Wagner's "problem" opera by Richard Lehnert, July, 1990], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>.
 
Дело је написано по узору на француску оперу, будући да је одатле преузета [[оркестрација|инструментација]] (што се огледа у присуству [[харфа|харфе]]).
 
=== Париска ===
Вагнер је петнаестак година касније направио значајну ревизију опере за [[Париз|париску]] публику. Опера преведена на [[француски језик|француски]] (мада се данас париска верзија изводи на немачком), а најзначајнији додатак је [[балет]] који се огледа у сцени [[оргија|оргије]] у првом чину. Балет је био неизоставан елемент француске опере и по правилу се јављао у другом чину<ref name="tann" />; Вагнер је, међутим, хтео да свом балету да драматски смисао, па га је зато ставио у први<ref name="tann" />.
 
Ова Вагнерова одлука га је скупо коштала када су на премијери, [[13. март|13. марта]]а [[1861]], припадници [[аристократија|аристократског]] француског Џокеј клуба ({{јез-нем|Jockey Club}}), који су имали обичај да током првог чина неке опере вечерају, а затим дођу на балет у другом чину, упропастили извођење тако што су повицима и звиждањем отерали певаче с бине<ref name="tann" />. Вагнер је, као последица, одлучио да више никада не прави продукцију у Француској<ref name="tann2">[http://www.musicwithease.com/tannhauser-history.html The History of 'Tannhäuser'], Приступљено 25. 4. 2013.</ref><ref name="tann3">Harold C. Schonberg, ''The Lives of Great Composers'', W. W. Norton & Company, 1997</ref>.
 
== Лица ==
* '''Венера''', сопран.
* '''Волфрам фон Ешенбах''', ''витез и минезенгер'', баритон.
* '''Херман''', ''[[ландграф]] [[ТурингијаТирингија|Турингије]]'', бас.
* '''Валтер фон дер Фогелвајде''', ''витез и минезенгер'', тенор.
* '''Битеролф''', ''витез и минезенгер'', бас.
* '''Рајнмар фон Цветер''', ''витез и минезенгер'', бас.
* '''Млади пастир''', сопран.
* '''Племићи, витезови, даме, [[ходочасник|ходочасници]], [[сирена|сирене]], [[најада|најаде]], [[нимфа|нимфе]], [[баханалијабаханалије|баханалисткиње]], три [[Грације]], младићи, [[Купидон|купидони]], [[сатирсатири]]и, [[пан]]ови'''.
 
== Синопсис ==
 
Радња се одвија у близини [[Ајзенах]]а у раном [[13. век|13. веку]]у.
 
=== Чин први ===
 
Опера се отвара чувеном балетском сценом баханалије у [[Венусберг]]у, легендарном планинском дому богиње [[Венера (митологијабогиња)|Венере]]. Након оргије, у којој учествују многа митска бића и баханалисти, видимо младог витеза Танхојзера који клечи пред Венером. Танхојзер је пронашао Венусберг и, након што је провео годину дана обожавајући Венеру у својству њеног љубавника, његова [[пожуда]] је коначно засићена, и сада жуди за слободом. У страсној љубавној песми слави богињу, али истовремено је моли да му подари слободу. Венера покушава да га поново острасти и шармира, али Танхојзер не посустаје у својој молби. Венера напослетку побесни и истера га, али тек тада схвата да је заљубљена у њега и моли га да остане, упозоравајући га да су људи арогантни и да неће поново бити добродошао међу њима. Танхојзер изјављује да његово спасење лежи уз [[Богородица|Марију, мајку Божју]]. Тиме је Венерина чин сломљена и она и њени следбеници нестају, а Танхојзер се више не налази у Венусбергу, већ на падини крај [[замак|замка]] [[Вартбург]]а.
 
[[Пролеће]] је; млади [[овчар (занимање)|пастир]] свира [[фрула|фрулу]], а наилази и колона [[ходочасник]]а који су се запутили у [[Рим]]. Ту Танхојзера проналазе ландграф и Танхојзерови некадашњи пријатељи, Волфрам, Валтер, Битеролф, Рајмар и Хајнрих. Одушевљени су што су пронашли младог певача, који је давно напустио Вартбург након што је срамно побеђен у певачком такмичењу. Опраштају му гордост и нуде му да се врати; Танхојзер најпре одбија, али када га обавештавају да је његова песма освојила срце младе Елизабете, младе [[племство|племкиње]] у коју је Танхојзер био заљубљен, одлучује да им се придружи и оде у замак.
 
=== Чин други ===
256.125

измена