Танкред Галилејски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
[[Датотека:Tancred, Tarsus.jpg|мини|Танкред пред Тарсусом]]
 
Танкред је био један од ретких вођа који византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију]] нису предали заклетву пред полазак у крсташку земљу. Ипак, након [[Опсадаопсада Никеје (1097)|победе код Никеје]] није могао да избегне давање заклетве, тако да је једини крсташки вођа који је није дао био [[Ремон Тулуски|Ремон од Сен Жила]]. Учествовао је и у [[Битка код Дорилеја|бици код Дорилеја]]. Желећи да освоји неку територију за себе, Танкред се приликом марша за [[Антиохија|Антиохију]] одвојио од главнине крсташке војске и кренуо за [[ТарсусТарс]]ус (14. септембра 1097. године). Истога дана се од војске одвојио и [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин Јерусалимски]] који је кренуо за [[Едеса (град у АзијиМесопотамија)|Едесу]]. Пошто је имао мање људи, Танкред први стиже у Тарсус. Таман када је успео да приволи мали турски гарнизон да се преда, са војском стиже Балдуин и истерује га из града након жестоке свађе. Танкред одлази у Адану и Мамистри. Исту ноћ, пред Тарсус стиже око 300 Танкредових витезова које Балдуин није пустио у град, тако да су морали подићи логор на отвореном пољу, где су били изненађени од једне турске армије и сви до једног посечени.
 
[[Датотека:Tancred, Bethlehem.jpg|мини|лево|Танкред осваја Витлејем]]
 
Након тога, Танкред се вратио главнини крсташке армије која је [[Опсада Антиохије|опседала Антиохију]]. Учествовао је у освајању Антиохије и каснијој борби са султаном [[Кербуга|Кербугом]]. Након освајања Антиохије, Боемунд је остао да влада као кнез, а Танкред је наставио поход заједно са Ремоном и [[Готфрид Бујонски|Готфридом Бујонским]]. У Емаусу је, 6. јуна 1099. године стигло посланство из [[Витлејем]]а тражећи од крсташа да ослободе ово, углавном хришћански насељено место. Са неколико десетина витезова Танкредо је истога дана ујахао у Витлејем, а у сусрет су му изашли хришћани носећи реликвије из [[CrkvaХрам SvetogВаскрсења GrobaХристовог|Цркве Светог Гроба]]. Јутро је провео на [[Маслинова гора|Маслиновој Гори]] са које је посматрао [[Јерусалим]]. Он можда то није знао, али стајао је управо изнад [[Гетсимански врт|Гетсиманског врта]].
 
Танкредо је учествовао и у [[Опсада Јерусалима (1099)|освајању Јерусалима]] 1099. године. Заједно са [[Гастон IV од Беарна|Гастоном IV од Беарна]] био је први витез који је ушао у град. Након крунисања Готфрида Бујонског за браниоца Светог Гроба био је његов једини јачи вазал. Ипак, његови хроничари истичу да је он у свакој прилици изјављивао да служи једино [[Исус Христос|Исусу Христу]].
 
== Након освајања Јерусалима ==
Ред 42:
[[Датотека:Tancred of Hauteville. siege of Jerusalem.jpg|мини|Танкред приликом опсаде Јерусалима]]
 
Убрзо је Танкред успео да под своју контролу стави [[Назарет]], [[Тиберијада|Тиберијас]], [[Наблус]], [[Бизан]] и луку [[Хајфа|Хаифа]]. Готфрид убрзо умире, а на престолу га наслеђује брат [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин]] који је покушао да са Танкредом изглади односе који су били лоши још од сукоба код Тарсуса. Сусрет се десио 22. фебруара 1101. године, али он није могао да буде посебно срдачан будући да их је делила река. Ипак, договорили су се да се поново састану за 15 дана. У међувремену, Танкреду је регентску круну понудила [[кнежевина Антиохија]] јер је Боемунд заробљен од стране [[Данишменди|Данишменда]] у [[Битка код Мелитене|бици код Мелитене]]. Танкредо је пристао, а своју територију је предао Балдуину који се обавезао да му је врати за 15 месеци колико се ценило да ће требати да се Боемунд откупи из заробљеништва.
 
На крају се показало да ћее за то требати много више времена, а Танкред никада није од Балдуина тражио повраћај својих територија.
Ред 50:
[[Датотека:Bohemund of taranto in the battle.jpg|мини|лево|[[Боемунд Тарентски]] у бици спашава живот Танркеда Галилејског, Гистав Доре]]
 
Саму Антиохију, Танкред је преузео током марта 1101. године, док се спремао [[Крсташки рат 1101.|нови крсташки поход на муслимане]]. Након пропасти крсташког похода из 1101. године, Ремона од Сен Жила заробио је Танкредо и држао га у затвору све док није свечано обећао да неће са својом војском освајати оне територије које леже између Антиохије и Акре. Из града је истерао војнике [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуина од Ле Буржа]] (рођака јерусалимског краља Балдуина), иначе Боемундовог ратног команданта. Ле Бурж се веома брзо снашао добијајући од краља регентство над грофовијом Едесом, али мржња између њега и Танкреда тада је започела, а касније ће се изродити у директне сукобе. Танкредо осваја [[Мамистра|Мамистру]], [[Адана|Адану]] и [[ТарсусТарс]]ус, а од Византије отима [[Латакија|Латакију]]. Осетио се довољно снажним да припрети и самој [[ЈерусалимскаКраљевина краљевинаЈерусалим|Јерусалимској краљевини]]. Заједно са Балдуином ле Буржом, а користећи тренутну Балдуинову слабост након пораза у [[Битка код Рамле (1102)|бици код Рамле]], Танкред 1102. године доводи у Јерусалим [[Дамбер од Пизе|Дамбера од Пизе]].
 
У мају 1103. године Боемунд излази из заробљеништва након савеза склопљеног са [[Малик Гази]]јем и враћа се у Антиохију. Танкреду одузима све територије изузев два мала града. У суштини, Боемунд није имао разлога да се љути на Танкреда који је у међувремену и проширио територије Антиохије. Боемунду [[Византијско царство|Византинци]] преотимају Танкредове освојене територије користећи се његовим поразом у [[Битка код Харана|бици код Харана]]. Сматрајући да су ови бескрајни ратови са Турцима ипак за њега сувише безначајни, Боемунд одлази у Европу именујући Танкреда поново за регента Антиохије.
 
Тамо заговара покретање крсташког похода на Византију, а у директном сукобу са царем Алексијом поражен је и присиљен на [[Деволски споразум]] којим кнежевина Антиохија пада у вазалан положај у односу на [[Византијско царство]]. Танкред никада није прихватао одредбе Деволског споразума.
Ред 64:
У лето 1105. године Танкредо је напао на [[Ридван од Алепа|Ридвана од Алепа]] и, победивши у [[Битка код Арте|бици код Арте]], присилио га на савезништво. Примирје је потписано на 5 година. Само ривалство Ридвана и Танкреда било је занимљиво. Они су међусобно укрштали оружје више пута, али непријатељство никада није дошло до тога да један другога убију. Ридван је одувек био више наклоњен крсташима него турцима из Мосула и Багдада. Танкредо, одувек својеглав и тврдоглав, можда се није могао споразумети са крсташким баронима, али са Ридваном од Алепа увек. Убрзо је Танкредо напао Византију и освојио све територије које је његов рођак Боемунд изгубио. То је био његов врхунац.
 
У сукобу са Балдуином ле Буржом, Танкред се обратио за помоћ Ридвану од Алепа. Уследила је [[битка код Тел Башира]] (октобар 1108) у којој је Танкредо однео победу над удруженим снагама Балдуина и Шавлија од Мосула. Танкред се умешао и у сукоб [[Виљем Жордан|Виљема Жордана]] и [[Бертранд од Тулуза|Бертранда од Тулуза]] око заузећа [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Пресуду је донео јерусалимски краљ Балдуин. Танкредо је Балдуину постао вазал и добио територије [[ТиберијасТиберијада|Тиберијаса]]а, [[Назарет]]а, [[ХаифаХајфа|Хаифе]] и Темплум Домини у Јерусалиму. Виљем Жордан је постао Танкредов вазал. Након убиства Виљема Жордана, Танкред се осветио Бертранду узимајући му [[TortosTortoise|Тортосу]].
 
Године 1111. Танкред је напао [[АлепоАлеп]]о, а Ридван од Алепа је одмах затражио помоћ [[Мухамед I (Султан Селџука)|Мухамеда]] који му шаље [[Мавдуд]]а. Међутим, Ридван одбија да сарађује са Мавдудом, тако да он неко време крстари по његовим територијама. Исте године, Танкредо постаје принц Антиохије (након Боемундове смрти). Односи са грофовијом Триполи су поправљени када је на престо грофовије дошао [[Понс од Триполија]], Бертрандов син, а Танкредов вазал и ученик који ће се касније оженити Танкредовом удовицом [[Цецилија Француска|Цецилијом]]. Танкредо убрзо умире (5. децембра 1112. године).
 
== Значај ==