Танкред Галилејски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 30:
[[Датотека:Tancred, Tarsus.jpg|мини|Танкред пред Тарсусом]]
Танкред је био један од ретких вођа који византијском цару [[Алексије I Комнин|Алексију]] нису предали заклетву пред полазак у крсташку земљу. Ипак, након [[
[[Датотека:Tancred, Bethlehem.jpg|мини|лево|Танкред осваја Витлејем]]
Након тога, Танкред се вратио главнини крсташке армије која је [[Опсада Антиохије|опседала Антиохију]]. Учествовао је у освајању Антиохије и каснијој борби са султаном [[Кербуга|Кербугом]]. Након освајања Антиохије, Боемунд је остао да влада као кнез, а Танкред је наставио поход заједно са Ремоном и [[Готфрид Бујонски|Готфридом Бујонским]]. У Емаусу је, 6. јуна 1099. године стигло посланство из [[Витлејем]]а тражећи од крсташа да ослободе ово, углавном хришћански насељено место. Са неколико десетина витезова Танкредо је истога дана ујахао у Витлејем, а у сусрет су му изашли хришћани носећи реликвије из [[
Танкредо је учествовао и у [[Опсада Јерусалима (1099)|освајању Јерусалима]] 1099. године. Заједно са [[Гастон IV од Беарна|Гастоном IV од Беарна]] био је први витез који је ушао у град. Након крунисања Готфрида Бујонског за браниоца Светог Гроба био је његов једини јачи вазал. Ипак, његови хроничари истичу да је он у свакој прилици изјављивао да служи једино [[Исус
== Након освајања Јерусалима ==
Ред 42:
[[Датотека:Tancred of Hauteville. siege of Jerusalem.jpg|мини|Танкред приликом опсаде Јерусалима]]
Убрзо је Танкред успео да под своју контролу стави [[Назарет]], [[Тиберијада|Тиберијас]], [[Наблус]], [[Бизан]] и луку [[Хајфа|Хаифа]]. Готфрид убрзо умире, а на престолу га наслеђује брат [[Балдвин I Јерусалимски|Балдуин]] који је покушао да са Танкредом изглади односе који су били лоши још од сукоба код Тарсуса. Сусрет се десио 22. фебруара 1101. године, али он није могао да буде посебно срдачан будући да их је делила река. Ипак, договорили су се да се поново састану за 15 дана. У међувремену, Танкреду је регентску круну понудила [[кнежевина Антиохија]] јер је Боемунд заробљен од стране [[Данишменди|Данишменда]] у [[Битка код Мелитене|бици код Мелитене]]. Танкредо је пристао, а своју територију је предао Балдуину који се обавезао да му је врати за 15 месеци колико се ценило да ће требати да се Боемунд откупи из заробљеништва.
На крају се показало да ћее за то требати много више времена, а Танкред никада није од Балдуина тражио повраћај својих територија.
Ред 50:
[[Датотека:Bohemund of taranto in the battle.jpg|мини|лево|[[Боемунд Тарентски]] у бици спашава живот Танркеда Галилејског, Гистав Доре]]
Саму Антиохију, Танкред је преузео током марта 1101. године, док се спремао [[Крсташки рат 1101.|нови крсташки поход на муслимане]]. Након пропасти крсташког похода из 1101. године, Ремона од Сен Жила заробио је Танкредо и држао га у затвору све док није свечано обећао да неће са својом војском освајати оне територије које леже између Антиохије и Акре. Из града је истерао војнике [[Балдуин II Јерусалимски|Балдуина од Ле Буржа]] (рођака јерусалимског краља Балдуина), иначе Боемундовог ратног команданта. Ле Бурж се веома брзо снашао добијајући од краља регентство над грофовијом Едесом, али мржња између њега и Танкреда тада је започела, а касније ће се изродити у директне сукобе. Танкредо осваја [[Мамистра|Мамистру]], [[Адана|Адану]] и [[
У мају 1103. године Боемунд излази из заробљеништва након савеза склопљеног са [[Малик Гази]]јем и враћа се у Антиохију. Танкреду одузима све територије изузев два мала града. У суштини, Боемунд није имао разлога да се љути на Танкреда који је у међувремену и проширио територије Антиохије. Боемунду [[Византијско царство|Византинци]] преотимају Танкредове освојене територије користећи се његовим поразом у [[Битка код Харана|бици код Харана]]. Сматрајући да су ови бескрајни ратови са Турцима ипак за њега сувише безначајни, Боемунд одлази у Европу именујући Танкреда поново за регента Антиохије.
Тамо заговара покретање крсташког похода на Византију, а у директном сукобу са царем Алексијом поражен је и присиљен на [[Деволски споразум]] којим кнежевина Антиохија пада у вазалан положај у односу на [[Византијско царство]]. Танкред никада није прихватао одредбе Деволског споразума.
Ред 64:
У лето 1105. године Танкредо је напао на [[Ридван од Алепа|Ридвана од Алепа]] и, победивши у [[Битка код Арте|бици код Арте]], присилио га на савезништво. Примирје је потписано на 5 година. Само ривалство Ридвана и Танкреда било је занимљиво. Они су међусобно укрштали оружје више пута, али непријатељство никада није дошло до тога да један другога убију. Ридван је одувек био више наклоњен крсташима него турцима из Мосула и Багдада. Танкредо, одувек својеглав и тврдоглав, можда се није могао споразумети са крсташким баронима, али са Ридваном од Алепа увек. Убрзо је Танкредо напао Византију и освојио све територије које је његов рођак Боемунд изгубио. То је био његов врхунац.
У сукобу са Балдуином ле Буржом, Танкред се обратио за помоћ Ридвану од Алепа. Уследила је [[битка код Тел Башира]] (октобар 1108) у којој је Танкредо однео победу над удруженим снагама Балдуина и Шавлија од Мосула. Танкред се умешао и у сукоб [[Виљем Жордан|Виљема Жордана]] и [[Бертранд од Тулуза|Бертранда од Тулуза]] око заузећа [[Триполи (Либан)|Триполија]]. Пресуду је донео јерусалимски краљ Балдуин. Танкредо је Балдуину постао вазал и добио територије [[
Године 1111. Танкред је напао [[
== Значај ==
|