Тара (планина) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 25:
}}
'''Масив [[Планина|планине]] Таре''' налази се у [[запад]]ној [[Србија|Србији]], у [[северозапад]]ном делу оивичен дубоким [[кањон]]ом [[Река|реке]] [[Дрина|Дрине]], док му се огранци спуштају ка [[Кремна (Ужице)|креманској]] [[Долина|долини]] и долини реке [[Ђетиња|Ђетиње]], где се ослања на огранке [[Златибор]]а. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе [[Старовлашко-рашке планине|Старовлашко-рашких планина]] и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.
* '''Тара у ужем смислу''' или Равна Тара део је масива са [[Калуђерске
* '''Црни врх''' се налази између суве границе [[Србија|Србије]] и [[Босна|Босне]] те између села [[Заовине]] и [[Растиште]]. У вези је са Равном Таром на превоју [[Чемериште]], а са [[Звијезда (планина)|Звијездом]] на седлу [[Предов Крст]] (врх Козји рид 1.591 м).
* '''[[Звијезда (планина)|Звијезда]]''' се налази у троуглу између села Растиште и [[Јагоштица]] и кањонског дела Дрине (врх Велики крај 1.444 м).
Ред 31:
Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и [[Велики Столац]] (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.
[[Датотека:Тара.jpg|мини|Тара]]
На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за [[Национални парк Тара|Национални парк]].
Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине.
Ред 37:
Испод северних падина Таре лежи варошица [[Бајина Башта]].
Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био [[Јосиф Панчић]], који је на овој планини [[1875]]. открио ендемску врсту [[
== Види још ==
| |||