Тачка топљења — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Тачка топљења''' је [[температура]] при којој [[Хемијска супстанца|супстанција]] из [[Чврсто агрегатно стање|чврстог]] [[агрегатноагрегатна стањестања|агрегатног стања]] прелази у [[Течност|течно]].{{sfn|Hofmann|2008|pp=67}} То је карактеристична константа за сваку супстанцу. Она је обично једнака [[Тачка очвршћавања|тачки очвршћавања]]. Тачке топљења и очвршћавања добро су дефинисане само за кристалне материјале. Аморфни материјали, на пример [[стакло]], не топе се на одређеној температури већ са порастом темепратуре омекшавају.
 
Под посебним околностима, могуће је чврсто тело загревати изнад тачке топљења без фазног прелаза у течно стање ([[суперзагревање]]), односно хладити течност испод тачке мржњења ([[суперхлађење]]). То је рецимо случај са водом на веома чистој површини од стакла. Фине [[емулзија|емулзије]] чисте воде су експериментално хлађене на -38 -{[[Степен целзијуса|°C]]}-, а да се нису заледиле. Згрушавање течности се иницира путем мале промене у особини материјала (рецимо [[вибрација]]). Ако се материја остави у потпуно мирном стању, могуће је постићи појаву суперхлађења или суперзагревања. Материје у оваквом стању су термодинамчки нестабилне и могу нагло променити агрегатно стање. Ове појаве су сличне [[хистерезис]]у код сталних [[магнет]]а.