После овог боја, енглески генерал на мору, [[Роберт Блејк]] заробио отпловио је у Северно море и заробио 12 малих ратних и 100 рибарских холандских бродова, јер је холандски адмирал [[Мартен Тромп]] прекасно стигао да их заштити, после чега је смењен. Спроводећи конвој трговачких бродова Ламаншом према западу, адмирал [[Михил де РајтерРојтер|Ројтер]], иако бројни слабији, напао је 26. августа ескадру енглеског адмирала Џорџа Ескјуа [[Битка код Плимута|код Плимута]] и приморао је на повлачење; затим је крстарио на западним прилазима Ламанша, обезбеђујући властити, а нападајући противнички саобраћај. Када се крајем септембра угрожен од главнине енглеске флоте повукао према својој главнини у Њупорту, Енглези су поново овладали Ламаншом и пленили холандске трговачке бродове. Холандска флота допловила је 21. септембра поново у Ламанш и 2. октобра се сјединила са Ројтеровом ескадром. Иако су по броју и квалитету бродова били слабији, Холанђани су напали Енглезе [[Битка код Кентиш Нока|код плићине Кентиш Нок]] 8. октобра. Како је идућег дана 20. холандских бродова самовољно отпловило за Холандију а за њима и главнина флоте, Енглези су са главног ратишта, Северног мора и Ламанша, деташовали 3 ескадре на споредне задатке, а Блејк је остао у Доверским вратима са свега 45 ратних бродова.
