Теодосије Печерски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 13:
}}
<!-- [[Датотека:1000 Feodosy Pechersky.jpg|thumb|100п|Теодосије на Споменику «хиљадугодишњице Русије» у [[Велики Новгород|Великом Новгороду]]]]-->
'''Теодосије Печерски''' ({{јез-ру|Феодо́сий Пече́рский}}), (ок. [[1008]]. — [[3. мајамај]]а [[1074]].) је био [[хришћанство|хришћански]], [[Православље|православни]] [[монаштво|монах]], касније [[светац]] из [[XI11. век|XI века]]а, који је донео киновијско [[монаштво]] у [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]] у [[11. век]]у. Један је од оснивача [[Кијевско-печерска лавра|Кијево-печерске Лавре]], заједно са [[Антоније Печерски|Антонијем Печерским]], чији је био ученик. По њему је назван свети извор који се налази на територији Лавре.
 
== Ране године ==
[[СликаДатотека:antony and feodosy.jpg|мини|200п|десно|Свети Антоније и Теодосије]]
Родио се око 1008. године у селу Васиљеву. Његов отац, који је припадао војном одреду, бива пребачен у [[Курск]], где пролази детињство и младост преподобног. Од најраније младости избегавао је смех и весеље и предавао се богомислију и [[молитва|молитви]]. Због тога је често био тучен од мајке, а нарочито још кад му је мајка једнога дана приметила [[вериге]] око нага тела, од чега му је кошуља била крвава. Маштао је да се замонаши. Прочитавши једном у [[Јеванђеље|Јеванђељу]] речи Христове: "''Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан''", он је напустио родитељски дом [[1038]]. године, и покушавао у многим манастирима да се постриже, али су га сви одбијали, јер је био веома млад. Сазнавши о преподобном Антонију, одлази му и тај га постриже у Кијевској пештери. Када га је мајка пронашла и почела звати кући, он ју је посаветовао да се и она замонаши у једном женском [[манастир]]у.
 
== Монашки живот ==
Својим подвигом, кротошћу и добротом Теодосије је убрзо превазишао све монахе и постао врло мио Антонију, који га [[1054]]. рукополаже за [[јеромонах]]а, а [[1057]]. је изабран за [[игуман]]а Кијево-Печерске лавре. За његово време богатство у манастиру се јако умножило, организује градњу дрвеног здања [[Црква (грађевина)|цркве]] и келија, где прелази са свих 100 монаха. По његовој иницијативи, написан је први устав Печерског манастира, састављен по основи Студитског устава, ког је сам Теодосије поручио из [[Константинопољ]]а око [[1068]]. године. При његовом игуманству, почета је градња главне манастирске цркве у част [[УспењеВелика Пресвете БогородицеГоспојина|Успења Пресвете Богородице]]. Познат је и као оснивач једне од првих црквених библиотека у Кијевској Русији - Библиотеке Кијево-Печерске лавре.
[[Датотека:Успенский собор.jpg|thumb|лево|180п|Успенски сабор у Кијеву, који оснива преподобни Теодосије.]]
У хришћанској традицији помиње се да је [[Бог]] обдарио Теодосија великом благодаћу због његове девствене чистоте, великог молитвеног труда и љубави према ближњим, те да је имао велику моћ над нечистим дусима, и исцељивао болести, и прозирао у судбине људи. Прославио се својим [[Аскетизамаскеза|аскетизмом]], носио је старе, подеране ствари, које су, по речима састављача [[Житије Теодосија Печерског|Житија Теодосија Печерског]], [[ЛетописацМонах Нестор|Летописца Нестора]], "''на њему сијале, као царска одећа''". Скупа са светим Антонијем Теодосије се сматра оснивачем и уређивачем монаштва у [[Русија|Русији]].
 
Пред Велики [[пост]], Теодосије се обично осамљивао током целе четрдесетницу. Затварајући се у пештери, узимао је са собом мало [[хлеб]]а, а врата су му споља, по његовој жељи, засули земљом, а братија манастира је с њим разговарала само у крајњој нужди кроз остављен мали прозорчић, и то само суботом или недељом.
 
== Смрт ==
Умире Теодосије природном смрћу [[1074]]. године, после недуге болести. Пре смрти је затражио да га сахране ноћу, у тој пештери, где је вршио своје испосништво у време Великог поста. Његова молба је била услишена. До [[1088]]. преподобни [[Монах Нестор|Летописац Нестор]] је написао [[Житије Теодосија Печерског]].
 
Игуман и братија лавре су решили [[1090]]. да тело Теодосија пренесу у цркву коју је он основао. Три дана пре празника Успења, монаси су почели откопавање гроба, а тамо су нашли нетакнуте мошти Теодосија, како приповеда Нестор — «власи су само биле залепљене за главу». Пренос моштију преподобног у цркву извршено је на празник Успења Богородице у присуству многих [[епископ]]а и игумана кијевских монастира. За време татарске најезде мошти су положене под прагом западних капија храма, где се налазе и дан данас.
 
== Дела ==
Од књижевног стваралаштва преподобног Теодосија су се сачувале 2 посланице великом кнезу [[Изјаслав I Јарославич|Изјаславу]], 6 или 8 поука и 1 молитва. Укупно му се приписује више од 20 различитих дела.
 
== Помен ==