Теорије киселина и база — разлика између измена

Прву научну дефиницију киселине дао је [[Француска|француски]] [[Хемија|хемичар]] [[Антоан Лавоазје]] у [[XVIII18. век|XVIII веку]]у.<ref name="lavoisier_1">Miessler, G.L., Tarr, D. A., "''Inorganic Chemistry''" (1991), pp. 166 – Table of discoveries attributes Antoine Lavoisier as the first to posit a scientific theory in relation to oxyacids.</ref>

Лавозјеов пионирски рад на систематизацији дотадашњих хемијских сазнања обухватио је и рад на класификацији једињења и успостављању хемијских законитости. Међутим, његова знања о киселинама била су ограничена на до тада познате киселине, претежно јаке киселине са [[Оксидацијаоксидо-редукција|оксидационим]] својствима, док структура [[Халогеноводоничне киселине|халогеноводоничних киселина]] у то време није била позната. У том смислу, Лавоазје је дао дефиницију киселина уско повезану са њиховим садржањем [[кисеоник]]а о себи. Шта више, назив који је он дао кисеонику потиче од грчке речи „''онај који гради киселине''“.<ref name=review1940>{{Cite journal|title=Systems of Acids and Bases|last=Hall|first=Norris F.|journal=J. Chem. Educ.|date=March 1940|volume=17|issue=3|doi=10.1021/ed017p124|pages=124-128}}</ref>

Открићем [[Халогени елементи|халогених елемената]] у [[18. vek|XVIII]] и [[XIX19. век|XIX веку]]у, као и доказ сер [[Хамфри Дејви|Хамфрија Дејвија]] о одсуству кисеоника у халогеноводоничним киселинама, значило је уједно и крај Лавоазјеове дефиниције киселина.

Бранштад-Лоријева теорија отворила је могућност постојања једињења која могу да реагују и као киселине и као базе, иако би по Аренијусовој теорији биле класификоване или као једне или као друге. Међу ова једињења, позната као [[амфотерно једињењеамфотерност|амфотерна једињења]], спада и [[вода]], која [[аутопротолиза|аутопротолизом]] даје и протонима богат -{H₃O⁺}- јон, као и -{OH^-}-, која прима протоне. Такође, протолитичка теорија дала је и објашњење за базну реакцију амонијака и других сличних једињења. Наиме амонијак на [[азот]]у има један слободан електронски пар, молекул је [[Хемијска поларност|поларан]] са парцијално негативним наелектрисањем на азоту, што све заједно чини [[амонијак]] нуклеофилном супстанцом која спремно прима протоне градећи амонијум јон.

Наиме, Луис објашњава ово тиме да киселина реагује са базом преко једне празне [[Атомска орбитала|орбитале]] при чему се формира [[координационо ковалентна веза]], где координирани комплекс има стабилну [[Молекулска орбитала|молекулску орбиталу]] са електронима базе и орбиталом киселине. Ова најшира дефиниција је у свакодневној примени у неорганској хемији непрактична, јер Бранштад-Лоријева теорија даје далеко практичније а опет довољно прецизно објашњење. Ипак, Луисова теорија има посебан значај у комплекснијим реакцијама где се механизми многих органских реакција објашњавају управо преко Луисових [[Луисова киселина|киселина]] и [[Luisove kiseline i baze|база]] као [[катализаторкатализа]]атора реакције.