Тикал — разлика између измена

| Image = [[СликаДатотека:Tikal temple jaguar.jpg|300п|центар]]

'''Тикал''' ({{јез-шпа|Tikal}}; [[мајатан]]: ''Tikal, Tik’al'') је највеће археолошко налазиште [[Цивилизација Маја|цивилизације Маја]]. Тикал се налази у [[Провинција Петен|Провинцији Петен]] на северу [[Гватемала|Гватемале]]. Област Националног парка Тикал се сматра [[Светска баштина|Светском баштином]] под заштитом УНЕСКО-а. Тикал је заштићен по два основа: културном (као споменик и археолошко налазиште) и као резерват природе.

Од животињског света, заступљени су [[агути]], [[коати]], [[сива лисица]], [[мајмун хватач|мајмуни хватачи]], [[мајмун урликавац|мајмуни урликавци]], [[харпија|харпије]], [[соко|соколови]]лови, [[окаста ћурка|окасте ћурке]] (''Meleagris ocellata''), [[тукан]]и, зелени [[папагајпапагаји]]и, [[мрави листоједи]] (''Atta cephalotes'') итд. [[Јагуар]]и и [[кугуарпума|кугуари]]и такође лутају овим парком.

[[СликаДатотека:TempleIIILintelMaudslay.jpg|200п|мини|десно|Владар Тикала представљен на храму III]]

Тикал је био један од најзначајнијих културних центара цивилизације Маја, а у исто време један од највећих градова. Иако неки споменици у Тикалу потичу из [[4. век п. н. е.|4-ог века п. н. е.]], Тикал је свој врхунац достигао у [[Историја цивилизација Средње Америке|класичном периоду]], између [[200]]. и [[850]]. нове ере. У овом периоду Тикал је био доминантни политички, економски и војни центар цивилизације Маја. Тикал је био у контактима са цивилизацијом [[Теотиуакана]] и постоје индикације да је Теотиуакан освојио и можда колонизовао Тикал у 4. веку. У Тикалу постоји јасна пауза у подизању грађевина током 7. века, што се тумачи ранијим поразом у борби са градом [[Каракол]]. Велелепне пирамиде су углавном саграђене у првој половини [[8. век]]а. Последњи споменик у Тикалу је подигнут [[879]]. Овај престанак градитељске активности, био је праћен смањењем становништва, и најзад, потпуним напуштањем Тикала крајем [[10. век|10-ог века]].

[[СликаДатотека:Tikal12.jpg|250п|мини|лево|Храм у Тикалу]]