Тимпан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 62.162.124.161 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 14:
Крајем 16. века европски мајстори за производњу тимпана увели су важну промену да би заменили начин оријенталног затезања помоћу кожних каиша. Учврстили су на врху зделе известан број (6, 7, 8 и 10, већ према величини) матица за завртње, држећи кожу гвозденим обручем причвршћеним истим бројем завртања, који су се по вољи затезали или попуштали да би се повисио или снизио тон. Из ове епохе потиче уштимавање тимпана у „тоници и доминанти“.
Кастнер признаје да и поред свих истраживања није могао да сазна који је композитор први увео тимпане у оркестар. Ипак, он указује да Хорон и Фајол у свом Историјском речнику музичара говоре да је [[Лили]] увео у концерте добоше и тимпане. Опште је мишљење да је Лили увео први пут тимпане у оркестар, приликом извођења своје опере [[Тезеј]], [[1675|1675.]] Али Пјер Керби упозорава да је у Енглеској приказивање Психе од Локеа (1673) овако било најављено: „Песме и игре са пратњом за ансамбл тимпана, дувачких инструмената, виолина итд.". С друге стране, на листи од 53 [[музичар]]а који су били ангажовани за „велику маску“ дату у Вајтхолу [[1674|1674.]], појављује се име Валтера Ванбритеа, тимпанисте.
У овој епохи тимпани су се употребљавали у коњичким пуковима. Нема сумње да из тога потиче навика, која се дуго сачувала у оркестру, да трубе свирају заједно са тимпанима. Ова се навика објашњава тиме што су у прошлости тимпани употребљавани само за марширање, опонашање топова, грмљавине, или за ратничке сцене. Касније су коришћени и у другим [[Композиција (музика)|композицијама]], али су и даље допуњавали трубе.
Ред 20:
[[Јохан Себастијан Бах]] је око 1729. потребљавао тимпане у оркестру, али искључиво са трубама на „тути“ и „форте“ местима.
[[Хајдн]] и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]] дају тимпанима у оркестрацији својих [[simfonija|симфонија]] важно место и постижу нове ефекте.
[[Лудвиг ван Бетовен|Бетовен]] их користи у својим симфонијама и другим делима (посебно у Петој, Шестој, Седмој, Деветој симфонији и Миси солемнис).
Романтизам признаје вредност ових драгоцених инструмената и одређује им у оркестру значајну улогу, достојне њихове посебне звучности и њихових ритмичких својстава. Антон Рајха, пореклом Чех, професор [[фуга|фуге]] и [[
[[Мајербер]] први користи четири тимпана на којима је свирао само један извођач у Роберту врагу, 1831. и Пророку, 1849.
[[Ектор Берлиоз|Берлиоз]] у Фантастичној симфонији, користи четири тимпана у које ударају четири тимпаниста и то у Сцени на пољима, и четири тимпана са два тимпаниста у Вештичијем поселу. У Великој посмртној миси употребљава за став Туба мирум осам пари тимпана (на два пара свирала су четири извођача, а од шест осталих извођача сваки је свирао на по једном пару тимпана; укупно десет тимпаниста за шеснаест тимпана).
Вагнер у Тетралогији користи два пара тимпана на којима свирају два тимпаниста.
| |||