Тома Вучић Перишић — разлика између измена

'''Тома Вучић Перишић''' ([[Барич (Обреновац)|Барич]], [[1787]]/[[1788]] — Београд, [[1859]]) је био [[Срби|српски]] војсковођа из доба [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]], најбогатији и [[de facto|де факто]] најмоћнији човек Србије прве половине 19. века поред Милоша Обреновића, [[војвода]] и [[уставобранитељи|уставобранитељ]].

Тома Вучић Перишић син је Перише и Стане из [[Горња Врбава|Горње Врбаве]], [[Општина Кнић|гружанска кнежина]] [[шумадијски управни округ|крагујевачке нахије]]. Периша је живео у истој кући у заједници са рођеним братом Павлом, који је отац митрополита [[МелентијеМитрополит Павловићбеоградски Мелентије|Мелентија Павловића]] ([[1776]] — [[1833]]). Мелентије је рођен у [[Горња Врбава|Горњој Врбави]], а Тома је рођен у [[Барич (Обреновац)|БаричБаричу]]у, у време када се његова породица била на путу за [[Срем]], склањајући се из Србије где су се водиле борбе у време [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|аустријско-турског рата]]. Породица је једно време живела у [[Срем]]у, одакле се вратила у Србију и трајно населила у месту [[Вучковица (Кнић)|Вучковица]] код [[Кнић]]а.<ref>Радомир Поповић, [http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.knjiga%3Fk_id%3D105859@ ''Тома Вучић Перишић''], Историјски институт, Посебна издања; Књига 44. Београд 2003. стр. 15-18.</ref>

Први је хтео да поведе [[Устанак|буну]] против [[Турци|Турака]], али га је [[Милош Обреновић]] спречио у томе, мислећи да је превише рано за то. Био је први српски полицајац и чувар Милошевог режима за време [[Ђакова буна|Ђакове буне]] 1825. и [[Милетина буна|Милетине буне]] 1835, а потом жестоки противник и [[уставобранитељи|уставобранитељ]]. Заједно са [[Аврам Петронијевић|Аврамом Петронијевићем]] и [[Јеврем Обреновић|Јевремом Обреновићем]] учествовао је у раду Првог намесништва (1839-1840). Био је један од најбогатијих и најмоћнијих Срба свог времена. Преминуо је под неразјашњеним околностима 1859. године.

Сахрањен је 1/13. јула 1859. на Палилулском гробљу на [[Ташмајдан]]у. О томе је његов праунук [[Коста Христић]] забележио: „У ковчегу је лежао покојник без одела, само у гаћама и кошуљи. Изгледало је као да је то био неки осуђеник и тежак преступник. А то беше негда свемоћни војвода Тома Вучић Перишић“. Одатле су његове кости пренете 1904. у Гружу, у гробницу цркве закутске, његове задужбине.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, стр. 517, ISBN 86-19-01637-7</ref>

„Ја се не бојим никога, ни књаза ни Савета, ни [[попечитељминистар|попечитеља]]а ни [[митрополит]]а, и нико не треба да се боји никога, ми смо сви равни, што је књаз то је и свињар, што свињар то и саветник, што саветник то и [[терзија]], што терзија то и судија, што судија то и ја, сви смо ми једнаки: не треба да се само један греје на сунцу, а сви ми стојимо у 'ладу... Ја се не бојим никога, само се бојим [[Устав]]а, па то ћу рећи и књазу Михаилу као што сам говорио његовом оцу... нек нико не мисли да књаз може да чини у земљи што хоће; он мора да слуша народ и чини оно што народ хоће и заповеда.“

* [[Вучић-Перишићи]]

* [[Вучићева буна]]