Томо Стризић — разлика између измена

Рођен је [[16. март]]а 1906. године у [[Брибир (Цриквеница)|Брибиру]] код [[Цриквеница|Цриквенице]], у сиромашној сеоској породици. После завршетка пучке школе, остао је да живи с родитељима, помагао им у обрађивању земље и чувању стоке. Од [[1923]]. до [[1926]]. године, боравио је у [[Славонска Пожега (Славонска)|Славонској Пожеги]], где је изучио кројачки занат. Године [[1928]], запослио се у Брибиру у кројачкој радњи. Ускоро је откупио његову радњу и деловао као самостални обртник. Ускоро је успоставио везе с локалним [[комунизам|комунистима]] и учествовао у њиховим акцијама. Уз његово настојање, у брибирској пилани, почетком фебруара [[1938]], основана је подружница [[Уједињени раднички синдикални савез Југославије|Уједињених радничких синдиката Југославије]], а у њено руководство изабрани су комунисти.

Неке од акција у којима је учествовао биле су године 1938, када је предводио протестну поворку од 80 људи која је демонстрирала против припајања [[Судети|Судета]] [[Трећи рајх|нацистичкој Немачкој]], организовао је прикупљање помоћи за [[Шпанскијугословени борциу Шпанском грађанском рату|шпанске добровољце]] и радио на учлањењу нових људи у локлани огранак [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]].

После [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[1941]]. године и после доношења одлуке КПЈ о устанку, Стризић је у првој половини јула у Јасенови код [[Селце (вишезначна одредница)|Селца]] организовао састанак комуниста из Брибира и околних места. На састанку је донета одлука о оружаном устанку против окупатора. Требало је да начини све припреме пре подизања устанка, а пошто му је претила опасност да га [[усташе]] ухапсе, крајем јула 1941. отишао је на планину [[Вишевица|Вишевицу]] у партизански логор. Руководио је акцијом отимања експлозива из Државног електричног предузећа у [[Лич]]у. Његовим ангажовањем биле су извршене прве веће диверзије на прузи [[Ријека (град)|Ријека]]–[[Огулин]].

Вршио је велик број дужности. Испрва је био партијски секретар у партизанској чети „[[Божо Видас Вук]]“. Након оснивања Штаба Приморско-горанског одреда почетком октобра 1941, био је именован за члана Штаба. У то време је постао и члан Котарског комитета [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] за [[Делнице]]. Крајем 1941, био је оперативни официр Штаба Приморско-горанског одреда. Током [[1942]]. године, вршио је мобилизације нових бораца и остсало. У [[јесен]] је био упућен на подручје Сења са задатком да формира Котарски комитет КПХ за [[Сењ]] и ради на организовању [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а на том подручју. Убрзо је формирао Комитет и постао његов први политички секретар. Тада га је Окружни комитет КПХ за [[Хрватско приморје|Приморје]] предложио за већника [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а. У фебруару [[1943]]. године, био је изабран за секретара Котарског [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] за [[Нови Винодолски]], а после тога је добио задатак да организује обавештајну службу на подручју котара Нови Виндолски, Сењ, [[Раб]] и [[Паг]]. Октобар 1943, учествовао је на Другом заседању ЗАВНОХ-а у [[Плашки|Плашком]], а у [[новембар|новембру]] на [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другом заседању АВНОЈ]]-а.