Торински краљевски канон — разлика између измена

Овај свитак папируса открио је у [[Некропола у Теби|некрополи у Теби]] (град [[Луксор]]) италијански истраживач [[Бернардино Дровети]] ({{јез-ит|Bernardino Drovetti}}) [[1820|1820.]] године. Године 1824. откупио га је [[Египатски музеј у Торину]] ({{јез-ита|Museo Egizio}}). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, свитак се распао у мноштво делића (око 160 фрагмената). [[Жан Франсоа Шамполион|Жан-Франсоа Шамполион]] га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал [[Густав Сејфарт]] (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Последњи велики покушај реконструкције спроведен је 1938. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.