Мит о пећини — разлика између измена

Платон описује људе који, почевши од детињства, проводе живот у пећини, са оковима око врата и око бедара, због чега су у потпуности онемогућени да се покрену са места за која су оковани, а и хоризонт, односно видокруг им је из истог разлога сасвим сужен јер они на тај начин могу да виде само оно што се налази испред њих, а никако и оно што је иза или чак поред њих, управо због тога што их окови око врата спутавају у томе да окрећу главе. Некаква светлост, чије порекло ти оковани људи не могу знати, ипак им омогућава да нешто виде испред себе, мада, нејасно и искривљено. Та светлост долази од вештачког извора ватре, која се налази далеко иза њих, те је они никако не могу видети. Између окованих људи и ватре води некакав пут нагоре, што их наводи да помисле како из пећине има излаза. Дуж тог пута изграђен је низак зид, који личи на онај какав постављају мађионичари који изводе своје трикове, настојећи да да тиме обману своју публику. У пећини се налазе и неоковани људи који поред тог зида проносе кипове људи и животиња, као и најразличитије могуће артефакте, односно вештачке предмете који су људских руку дело. Они иду дуж пута и носе производе разноликих људских умећа, који штрче иза тог зида који подсећа на некакав параван. Нековани људи иду тим путем проносећи кипове, међусобно разговараћуји или пак ћутећи. <ref>Деретић Ирина, ПЛАТОНОВА ФИЛОЗОФСКА МИТОЛОГИЈА - СТУДИЈА О ПЛАТОНОВИМ МИТОВИМА, стр. 234, Београд, 2014 </ref>

Друга фаза нарације наступа када се ови затвореници, изненада, при чему Платонов Сократ не објашњава на који начин, одједном ослободе окова, што им сад омогућава да окрену главу и погледају према светлости. Платон не каже како су се ови затвореници ослободили, да ли својом снагом или тако што су их носачи кипова ослободили. Ослобађање од окова, код, сада бивших, затвореника изазива болове, и то двоструке: болове који настају покретањем својих вратова које, пошто су сад ослобођени, могу да покрећу, у правцима у којима њихов организам није навикао да се креће; и боловима у очима, зато што ослобођеници гледају светлост коју нису навикли да гледају. Та светлост спречава бивше затворенике да виде људе и њихове артефакте, чије су сенке гледали првобитно. Стога, иако су приморани да гледају у саму светлост, они се радије окрећу оним сенкама које су навикли да посматрају, пре него да гледају предмете који им се приказују по ослобођењу. Затим, један од затвореника силом бива извучен на "тежак и неприступачан излаз", што значи да је пут који води изван пећине тешко проходан. По изласку из ње бивши затвореник поново доживљава велики бол у очима због тога што се сад суочава са сунчевом светлошћу, која је много интензивнија у односу на вештачку светлост ватре, коју је до тада гледао и која му је омогућавала да види различите ствари у пећини. Постепено навикавање на гледање предмета отпочиње тако што становник пећине прво распознаје сенке истинских објеката, за разлику од оних које је посматрао затворен у пећини, након чега почиње да распознаје слике људи, флоре, фауне и осталих ствари у води, а њих саме тек доцније. Привикавајући се постепено на светлост, ослобођеник из пећине прво посматра Месец и остала небеска тела током ноћи. <ref>Деретић Ирина, ПЛАТОНОВА ФИЛОЗОФСКА МИТОЛОГИЈА - СТУДИЈА О ПЛАТОНОВИМ МИТОВИМА, стр. 236, Београд, 2014 </ref>

Деретић Ирина, ПЛАТОНОВА ФИЛОЗОФСКА МИТОЛОГИЈА - СТУДИЈА О ПЛАТОНОВИМ МИТОВИМА, стр. 234, Београд, 2014