Трофоније — разлика између измена

6 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
== Митологија ==
Био је син [[Ергин]]а, краља [[Орхомен]]а<ref>[http://www.mythindex.com/greek-mythology/T/Trophonius.html -{Greek Myth Index: Trophonius}-], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> или [[Аполон]]а и [[Епикаста|Епикасте]]. Када се [[Агамед]] оженио Епикастом, усвојио је Трофонија.<ref name="мит"/> Према неким изворима, Агамед и Трофоније су били браћа.<ref>Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- [http://www.maicar.com/GML/002GG/ggThoosa.html -{Greek Mythology Link: Dictionary}-]; -{Thoosa to Zorus</ref> Агамед и Трофоније, али и [[Керкион]], Агамедов син, постали су славни [[архитектура|архитекти]] [[хеладаАнтичка Грчка|Хеладе]]. Саградили су велики број грађевина на [[Пелопонез]]у и у средишњем делу [[стараАнтичка Грчка|Грчке]], међу којима и Аполонов храм у [[Делфи]]ма, [[Посејдон]]ов [[храм]] у [[аркадија|Аркадији]] и [[алкмена|Алкменину]] [[ложница|ложницу]] у [[Теба (град у Грчкој)|Теби]]. Међутим, када су градили [[ризницаблагајна|ризницу]] [[беотија|беотског]] краља [[Хиријеј]]а, послужили су се лукавством; сачинили су један улаз у ту ризницу тако да су касније могли несметано да је пљачкају. Хиријеј је приметио да му мањка блага, па је наложио [[Дедал]]у да направи замку за лопове. У ту замку се уловио Агамед. Да би сакрио идентитет крадљиваца, Трофоније је исекао Агамеду главу и са њом побегао у шуму покрај Лебадеје. Земља се тада отворила и прогутала га, заједно са главом његовог очуха. Према другом предању, ризницу су градили за [[елида|елидског]] краља [[аугија|Аугију]]. И у овој верзији су поткрадали свог послодавца и Агамед је ухваћен, а Трофоније је побегао у Лебадеју где је себи саградио подземну собу. Према сасвим другачијој причи, Аполон је обећао градитељима његовог храма награду за труд кроз седам дана. Агамед и Трофоније су се седам дана препустили уживању, а осмог су добили награду — брзу и лаку смрт.<ref name="мит"/> Због овога је постојало мишљење да они које богови воле умиру млади.<ref name="роберт"/>
 
== Култ ==
У целом [[антика|античком]] свету је било познато Трофонијево пророчиште у [[лебадеја|Лебадеји]]. Крај њега је протицала речица [[Херкина]], а у близини су била два извора; Заборава ([[Лета]]) и Сећања ([[Мнемосина]]).<ref name="мит">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Међутим, ово пророчиште није лако давало савете. Онај који би тражио савет овог пророчишта би најпре морао да се подвргне чишћењу и зато би боравио неколико дана у згради посвећеној доброј срећи и добром духу. Приносио би [[жртва (религија)жртвовање|жртве]] Трофонију, његовој дадиљи [[Деметра|Деметри]] Еуропи и другим божанствима. Хранио би се светим месом, добијеним управо од тих жртава, односно од [[овца|овце]] принесене Агамедовој сени. Након свих ових припрема, искушеника би одводила два тринаестогодишња дечака на реку Херкину и тамо га купала и мазала [[уље]]м. Затим је пио воду са извора Лете, па онда и Мнемосине, што је требало да му помогне до запамти све што буде чуо и видео. Обувен у сеоску обућу и одевен у платнену тунику, носећи венац са тракама као света жртва, он би се тек тада приближио бездану (подземном светилишту хероја), који је подсећао на огроман суд за печење [[хлеб]]а, дубок осам метара. Тада би искушеник сишао лествицама све до узаног отвора при дну, кроз који би гурнуо ноге, док би у рукама држао по један [[јечам|јечмени]] колачић с [[мед]]ом. Изненадним трзајем нешто би га повукло за зглавке, те би га нешто веома јако ударило по глави. Након тога би невидљиви говорник, наводно добри дух из [[ХроносХрон (Титан)|Хроновог]] златног доба, почео да му открива тајне. Коначно, искушеник би привремено изгубио способност да опажа чулима, као и моћ разумевања и таквог би га вратили, али без медених колачића који су остали добром духу, најпре да понови шта је чуо, а потом и да се опорави. Поступак у Трофонијевом пророчишту — које је [[Паусанија (путописац)|Паусанија]] лично обишао — према [[робертРоберт ГревсГрејвс|Роберту Гревсу]] подсећа на [[енеја|Енејин]] силазак у [[Тартар]] са [[имела|имелом]] у руци, где се саветовао са својим оцем [[Анхис]]ом и бившим [[Одисеј]]евим саветником [[Тиресија|Тиресијом]]; што указује на повезаност ових митова. У овим митовима искушеник доживљава привидну смрт, прима тајанствена наређења и упутства од духа, а потом се поново рађа као члан новог [[клан]]а или тајног друштва. [[Плутарх]] је запазио да [[Трофонијади]], [[мистагог|мистагози]] у мрачној Јами, припадају преолимпијској ери Хрона и доводи их у везу са идајским [[Дактили]]ма, који су вршили мистерије на острву [[самотрака|Самотраки]].<ref name="роберт">Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.</ref>
 
== Извори ==
256.125

измена