Турбо-фолк музика — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{malo_inlajn_referenci}}
'''Турбо-фолк''' је [[музика|музички]] правац у новокомпонованој народној музици, настао у [[Југославија|Југославији]] крајем [[1980е|1980их]]{{cn}} година, под утицајем популарних извођача народне музике, као што су [[Лепа Брена]] и [[Драгана Мирковић]]. Врхунац популарности достигао је [[1990е|1990их]] у [[Србија|Србији]]. Имао је јак утицај на [[поп-фолк музика|поп-фолк]] и [[техно-фолк]] музику која ће настати деценију касније у бившим југословенским републикама, али и на музичке правце других земаља, попут [[Бугарска|Бугарске]] (чалга), [[Грчка|Грчке]] (лаики) и [[Румунија|Румуније]] (манеле).
 
Термин ''турбо-фолк'' у употребу је увео музичар Антоније Пушић, познат под својим сценским именом [[Рамбо Амадеус]]. Како он сам дефинише : „Турбо фолк није музика, турбо фолк је какофонија свих укуса и мириса везаних у једну звучну промају која има задатак да задовољи најшире укусе, најниже страсти.“<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=bt0hUPdh-TI интервју на хрватској телевизији, емисија „Недељом у 2" од 21.05.2006.], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
 
== Турбо-фолк у Србији ==
Аутентична српска турбо-фолк музика настала је постепеним убацивањем електричног и електронског звука и популарних западних ритмова – од [[рок]] и [[диско музика|диско]] музике, преко [[есид џез]]а и [[хип-хоп]] до [[реп]]а и [[денс музика|денса]]а – у матрицу [[Новокомпонована народна музика|новокомпоноване народне музике]]. Турбо-фолк је данас можда најпознатији и вероватно најпроблематичнији аутентични српски [[бренд]].{{чињеница|date=01. 2010.}} Иако признат у релевантним радовима објављеним на западу као само један правац у оквиру све популарнијег „world music” звука, овај српски поп има тешко поправљив проблем са [[имиџ]]ом пошто је Цеци Ражнатовић, највећој звезди турбо-фолка, годинама био забрањен улаз у већину земаља Европске заједнице.{{чињеница|date=01. 2010.}}
 
Бројни културни арбитри нису сасвим неосновано турбо-фолк представили као изум Милошевићевог режима пошто је био злоупотребљен наметањем у [[медијмедији]]имама што је штетно утицало на квалитет турбофолка који је често лош. Критичари са деснице тврде да је турбо-фолк угрозио српски национални идентитет у време када га је требало јачати док насупрот томе левичари криве турбо-фолк за ширење национализма у време када га је требало сузбијати. Милитантнији и бројнији су критичари који долазе са левице и заговорника урбане Србије.<ref name = "Ćirjaković">{{cite journal| last = Ћирјаковић| first = Зоран | title = Турбо-фолк као бренд| journal = НИН |year=2004}}</ref>
 
Највећа музичка кућа у Србији, [[Гранд продукција]], почела је са радом 1998. окупивши највеће турбо-фолк звезде Србије. Годинама су на мети критичара биле ''Грандове'' неукусно и непримерено одевене певачице, као и теме новокомпонованих песама у којима се, по речима социолога Сретена Петровића, „идилична слика древног сеоског и паланачког фолклора настоји осавременити.“ Пет-шест година касније, фолк и етно звук све више губе на значају, а песме добијају модерније тонове, и трпе утицај поп, хаус и техно звука. Опеване теме су и даље срећа и љубав, као главни лајтмотив масовне културе, али на савременији и мање руралан начин. Од 2004. ''Гранд'' једном годишње (или једном у две године) организује избор за ''Звезде Гранда'', односно нова лица српске музичке сцене. Иако су неки од ''Звезда'' данас представници [[поп-фолк музика|поп-фолка]]а ([[Тања Савић]], [[Славица Ћуктераш]]...) и попа ([[Душан Свилар]]), 2009. године је [[Дарко Лазић]] победио певајући искључиво турбо-фолк хитове [[Љуба Аличић|Љубе Аличића]] и [[Шабан Шаулић|Шабана Шаулића]].
И велики број звезда тзв. забавне музике данас користи турбо-фолк елементе. [[Здравко Чолић]] је последњих година на својим албумима кокетирао са турбо-фолк звуком.{{чињеница|date=01. 2010.}}
 
=== Представници турбо-фолка ===
Назначајније представнице, и тзв. симболи турбо-фолка биле су српске певачице [[Светлана Ражнатовић]], [[Лепа Брена]] и [[Драгана Мирковић]], чијим се музичким правцем данас сматра [[поп-фолк музика|поп-фолк]]. Певачи који су остали доследни ''новокомпонованом'' звуку, те се њихова популарност знатно смањила, су [[Шемса Суљаковић]], [[Боро Дрљача]], [[Миле Китић]], [[Милош Бојанић]], [[Митар Мирић]], [[Кемал Маловчић]], [[Вера Матовић]], [[Злата Петровић]], [[Ера Ојданић]]...
 
Иако су многе естрадне звезде стекле популарност деведесетих баш захваљујући турбо-фолку, данас се окрећу поп-фолку и [[Електронска музика|електронској музици]]. Неки од њих су [[Дара Бубамара]], [[Вики Миљковић]], [[Аца Лукас]], [[Индира Радић]], [[Сека Алексић]], [[Јелена Карлеуша]]...
 
== Преостали популарни извођачи ==
* [[Драган Којић Кеба|Кеба]]
* [[Иван Гавриловић]]
* [[Миле Китић]]
256.125

измена