Уздин — разлика између измена

105 бајтова додато ,  пре 4 године
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
|гдуж=20.618666
}}
'''Уздин''' ({{јез-мађ|Újozora}}, {{јез-рум|Uzdâni}}) је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Ковачица|општини Ковачица]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 2029 становника.
== Географски положај ==
 
Уздин - се налази северно од Ковачице, на удаљености од 10 км. Ово село припада Потамиским насељима и од ове реке је удаљено свега 5 км. Изграђен је на вишим деловима лесне заравни. Има повољне саобраћајне услове, јер је поред насеља изграђена [[железничка пруга|пруга]] [[Панчево]] – [[Зрењанин]] – [[Кикинда]], а кроз насеље пролази магистрални асфалтни пут истог правца. Атар овог банатског насеља се највећим својим делом простире на лесној заравни, мањим делом на лесној тераси, а најмањим делом у алувијалној равни. Коришћење ове три морфолошке целине, која су претешко прекривене различитим типовима и подтиповима плодног земљишта, уз савремених агротехничких мера вредни ратари Уздина постижу високе приносе у пројзводњи најразноврснијих култура.<br />
Уздин је сеоско насеље панонског типа. Правоугаоног је облика са истуреним деловима на југу према средишту општине Ковачица. Улице су широке и секу се под правим углом. Коловози су асфалтирани у већем броју улица. Између изграђених тротоара и коловоза простиру се травњаци и цвећњаци. Улични дрвореди и парк у центру насеља одају изузетан естетски изглед насеља.
 
== Историја ==
 
Средином 18 века ово насеље се помиње као пустара Бечкерецког округа под именом Велики и Мали Уздин. Ова пустара је била у власништву Ераских поседа, издатих у закуп. Формиране војне границе [[1767]]. године на овом месту се насељава једна чета 12 пука немачко-банске граничне пуковније. Приликом [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустро-турског рата]] [[1788]]. већи део ове јединице страда. За време [[Мађарска револуција 1848.|Мађарске револуције]] 1848-1849 г. становништво Уздина морала је привремено да избегне. Поновним насељавањем највећи део становништва чине [[РумунРумуни]]и.
 
У попису 1910 г. ово банатско [[село]] је већ имало 1178 настањених [[кућа]], у којима је зивело 5581 [[становникстановништво|становника]]а. У исто време изграђена је и [[Железничка пруга]] [[Зрењанин|Бечкерек]] – Панчево, што је битно убрзало привредни развој насеља. Становништво У квантитативном кретању становништва од 1869 до 1981 г. у Уздину се запажају значајне промене. Највећи број становника ово насеље је имало [[1890]]. 5935 [[становникстановништво|становника]]а. Од тада па до последње пописне године број становника је у постепеном и непрекидном опадању. Основни разлози сталног опадања су емиграциони процеси. Емиграције су биле развијене и пре Другог светског рата, а након ослобођења оне су се још више развиле.
 
Постанак Уздина је у уској вези са постанком војне крајине, која је бранила Банат, имајући за границу [[Дунав]], од [[Тител]]а до Оршаве и Карансебеша, и која је била брана за даље надирање Турака. Аустријски маршал Франческо је 1724. године, поред Срба, колонизирао и [[РумунРумуни|Румуне]]е, који су се бежећи испред Турског јарма, спуштали преко Трансилванских алпа у плодну Банатску равницу. За овај период се везује насељавање и постанак Уздина.
 
Идући летњим путем према Падини на удаљености од 1кm. одмах испод узвишења Ђал налази се подигнут велики дрвени крст (висине 3m) Како нам је испричао данашњи Уздински свештеник Микле Теодор, на овом месту се одиграла велика битка за време Аустро-Турског рата, где је, у тој бици изгинуо велики број Уздинаца (1788. г.). Место на коме се налази данашњи Уздин, је њихова трећа локација, где се његово насељавање почело [[1801]]. године. После укидања војне границе (1872. године) Уздин долази под Мађарску административну власт, која траје све до завршетка И св. рата. Становиништво Војводине румунске националности углавном је било смештено у [[Банат]]у.
 
Према попису становника из 1921. године у Банату је било 72377 [[становникстановништво|становника]]а румунске националности. Интересантно је да се међу банатским Румунима после другог св. рата, није осетила значајније револуционарно расположење (као што је то било у [[Фаркаждин]]у и Падини), а разлог је вероватно тај што је у току била разграничење са Румунијом и, које је трајало скоро пет година. (1919-1923). По попису становника из 1921. године Уздин је имао 5340 становника и 1161 [[домаћинство]].
 
Становништво је углавном било румунске националности. Уздин данас као ни у целом Ковачичком срезу није било приватне велепоседничке земље. Једино је општина Уздин имала нешто више земље (ужи максимум 100.[[јутро|кј]].) која је била погодна за ексропроприкацију у сврхе аграрне реформе. Тако је, већ по ступању на снагу претходних одредби за припрему аграрне реформе (10. априла 1919. године)<br /> Министарство за аграрну реформу издавало мештанима Уздина земљу у закуп (као закуподавац) где је у почетку као новчана јединица плаћања била круна. После дужих преговора са општинским властима, у Уздину, крајем [[1924]]. године донета је одлука да досељеници из Мађарске подигну себи нову колонију на Уздинском [[пашњак]]у површине од око 60 катастарско јутро. Оваквој одлуци аграрних власти супроставили су се и мештани и општинске власти Уздина.
Године 1963 у оквиру дома културе оснива се галерија наивног сликарства.
 
Уздинске наивне сликарке Ануика Маран, Флорика Пуја, Марија Балан, Флорика Кец, Софија Доклеан, Мариоара Моторозеску, Ана Онцу, Виорика Лепуре, Софија Јонаску, Ануца Долама, Стелута Царан, Стелута Ђура, Петру Мезин…достигли су највећи домет у наивном сликарству и своја платна излажу у највећим светским галеријама. Ове вредне и успешне сликарке до сада су излагале у бројним европским и светским градовима и метрополама: [[Њујорк]], [[Вашингтон (град)|Вашингтон]], [[Мадрид]], [[Минхен]], [[Венеција]], [[Гетебоег]], [[Милано|Милан]], [[Темишвар]], [[Беч]], [[Рим]], [[Стокхолм]], [[Београд]], [[Загреб]]...
 
Овде се налази [[Румунска православна црква Светог Георгија у Уздину]].
256.125

измена