Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Uklanjanje nedostupnih slika |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Кварцевая лампа.JPG|мини|десно|250п|Кварцна лампа]]
'''Ултраљубичасто зрачење''' (скраћено -{UV}- према {{јез-енг|ultraviolet}}) обухвата [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] са [[таласна дужина|таласним дужинама]] мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки [[Рендгенски зраци|X-зраци]]. Дели се на блиско (380-200 [[метар|-{nm}-]], -{NUV}-), далеко или [[вакуум]]ско (200-10 -{nm}-, скраћеница -{FUV}- или -{VUV}-) и екстремно (1-31 -{nm}-, скраћеница -{EUV}- или -{XUV}-) ултраљубичасто зрачење.<ref name="Lakowicz">{{Cite book|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 4. 2011.|year=2006|publisher=Springer|isbn=9780387312781|page=xxvi}}</ref>
Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на ''-{UVA}-'' (400-315 -{nm}-) или дуготаласно, ''-{UVB}-'' (315-280 -{nm}-) или средњеталасно и ''-{UVC}-'' (<-280 -{nm}-) или краткоталасно ''(гермицидно)''.
Ред 67:
[[Датотека:Jupiter.Aurora.HST.UV.jpg|мини|десно|250п|[[Поларна светлост]] на [[Јупитер]]овом северном полу виђена у ултраљубичастом делу спектра са Хабловог свемирског телескопа.]]
Астрономски врели објекти емитују понајвише у УВ области (видети [[Vinov zakon pomeranja|Винов закон]]). Међутим, исти озонкси омотач који нас штити од УВ зрачења представља проблем за астрономска осматрања са Земље па се највећи део осматрања обавља из свемира. (види [[УВ астрономија]], [[свемирска опсерваторија]])
=== Елиминација инсеката ===
=== Спектрофотометрија ===
[[UV/VIS спектроскопија]] се широко користи као инструментална метода у хемији за анализу хемијске структуре, на пример, конјугованих система. UV зрачење се често користи у видљивој спектрофотометрији за детектовање флуоросценције у посматраном узорку.
| |||