Универзитет у Гетингену — разлика између измена

'''Универзитет у Гетингену''' ({{јез-нем|Georg-August-Universität Göttingen}}, {{јез-лат|Universitas Regiæ Georgiæ Augustæ}}), основао је 1732/1734. британски краљ и хановерски изборник [[Џорџ II]], док је отворен за наставу [[1737]]. Универзитет се брзо развио и ускоро је са близу 1.000 студената постао један од највећих у Европи тог времена. Нарочито је био познат по студијама правних наука. [[Јохан Штефан Питер]] је овде у 18. веку предавао јавно право, а неки од његових студената су били [[Клеменс Венцел фон Метерних|Клеменс фон Метерних]] и [[Александар фон Хумболт]]. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је овде студирао право и приметио да: „Гетинген припада целој Европи“. [[Артур Шопенхауер]] је постао студент 1809, а [[Ото фон Бизмарк]] 1832. Године 1837, седморица професора су се побунила против [[Апсолутизам|апсолутизма]] краљева [[Краљевина Хановер|Хановера]] услед чега су отпуштени. Тиме је Универзитет значајно ослабљен. Они су данас познати као [[Гетингенска седморица]], а међу њима су били [[браћа Грим]], [[Хајнрих Евалд]], [[Вилхелм Вебер]] и [[Георг Гервинус]].

Гетинген је развијао и своју репутацију у природним наукама, нарочито математици. [[Карл Фридрих Гаус]] је овде предавао у 19. веку, као и [[Бернард Риман]], [[Јохан Петер Густав Лежен Дирихле|Јохан Дирихле]], [[Давид Хилберт]] и [[Feliks Klajn|Феликс Клајн]]. Златно доба Универзитета трајало је од почетка 20. века до 1933. када су нацисти кренули у чистку јеврејских професора.