Урсицин (римски војсковођа) — разлика између измена

Због учешћа у процесима које [[Август (титула)|август]] [[Констанције II]] није одобрио, Урсицин је позван у [[Милано]] да се оправда пред царем. Ту је убрзо добио нови задатак када се прочуло да се војсковођа [[Силван (узурпатор)|Силван]] у [[Келн|Келну]]у [[355]]. прогласио за цара. Урсицин је са групом гардиста, међу којима је био и [[Амијан Марцелин]], послат у Келн. Силван је пријатељски прихватио Урсицина који се јавно претварао да није ни знао за узурпацију и да је стигао са наредбом да замени Силвана на положају [[Magister militum|врховног заповедника војске]] ({{јез-лат|magister militum}}). У ствари, Урсицин је поткупио бунтовне војнике који су заузврат погубили Силвана.

Након што је Констанције II послао цезара [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана]] да преузме команду у [[Галија (област)|Галији]], Урсицин и његова пратња су упућени на исток царства. Ту је дошло до обнове непријатељстава са [[Сасанидско краљевствоцарство|Персијским царством]] и Урсицин је, као један од заповедника, морао да организује одбрану. Ипак, персијски краљ [[Шапур II]] је заузео важну тврђаву Амиду (данашњи Дијарбакир у [[Турска|Турској]]) <ref>Trombley, F., "Ammianus Marcellinus and fourth-century warfare: a protector's approach to historical narrative", in J.W. Drijvers and D. Hunt, eds. ''The Late Roman World and its Historian'', London, 1999 стр. 20</ref>. Према Амијану, Урсицин је био стална мета оптужби и подметања царевих дворана, тако да је на њега сваљена кривица за губитак Амиде. После сукоба са Констанцијевим дворанином, евнухом Евсевијем, Урсицин је 359. отпуштен из војне службе<ref>Амијан Марцелин, ''Историја'' 20.2.2-5; Barnes, T. D., ''Ammianus Marcellinus and the Representation of Historical Reality'', Ithaca and London, 1998, стр. 63.</ref>