Устанак Ника — разлика између измена

'''Устанак Никâ''' (по лозинци побуњеника νυκά, што значи „побеђуј“) је била побуна демâ, „плавих“ (οἱ Βέντοί) и „зелених“ (οἱ Πράσινοι), која је задесила престоницу [[ВизантијаВизантијско царство|Источноримског царства]] јануара 532. године. За време [[Јустин I|Јустина]] владар је фаворизовао плаве. Међутим, када је [[Јустинијан I]] дошао на власт, он је укинуо власт „плавима“, те су се они ујединили са „зеленима“ у намери да га сруше. Године 532. дошло је до великих демонстрација на Хиподрому. Против своје воље за цара је изабран је [[Анастасије I|Анастасијев]] [[српски сроднички односи|сестрић]] — [[Ипатије]]. Буна је попримила такве размере да је Јустинијан помишљао да абдицира и да са ризницом пребегне у Хераклеју (Тракија), али га је од тога одвратила [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]], најпознатија личност целе византијске епохе. Осим ње, уз Јустинијана су стали [[Велизар (војсковођа)|Велизар]] и лукави [[евнух]] [[Нарзес]]. Они су опсели Хиподром, где су се налазили побуњеници. Нарзес је повео преговоре и успео да уведе раздор у побуњеничким редовима. Потплатио је вођу плавих и на тај начин отуђио њега и његове од „зелених“. Потом је под заповедништвом Велизара извршен напад на Хиподром у којем је узело учешћа 3.000 ветерана. За један дан масакрирано ме 30.000 зелених. Ипатије и Помпеј, Анастасијеви сестрићи за које се сумњало да су виновници немира, погубљени су заједно са 18 виђенијих патрицијâ и конзулâ, предводника побуне. На тај начин је угушена једна од најозбиљнијих немира који су захватили престоницу на Босфору. Међутим, моћ зелених није била до краја скршена, тако да су две фракције наставиле да врше повремена крвопролића на хиподрому.

Удружења су постала место исказивања за разна друштвена и политичка питања за која византијско становништво није имало других места где би их исказало. Била су комбинација уличних [[банда|банди]] и [[политичка странкапартија|политичких странака]]. Заузимала су стајалишта о текућим питањима, посебно о [[теологија|теолошким проблемима]] (узрок масовних, често насилних расправа у 5. и 6. веку) или о претендентима на престо. Учестало су покушавали утицати на царску политику извикивајући политичке захтеве између трка. Царске постројбе и градска стража нису могле чувати ред без сарадње циркуских фракције које су подупирале аристократске породице у граду (породице су биле подупиратељи). У ове су спадале неке породице које су веровале да имају пуно право на престо, веће него Јустинијан.

[[531]]. су неки чланови Плавих и Зелених били ухапшени због [[убиство|убиства]] повезаног са смртима које су се појавиле током побуна након завршене отрке двоколица.<ref>[http://cliojournal.wikispaces.com/Justinian+and+the+nike+riots Clio History Journal] Sam Vancea (Dickson College 2008.): Justinian and the Nike riots</ref> Немири ограниченог распона нису били непознаница на тим тркама, слично као и [[хулиганство]] које се појављивало око [[фудбал]]ских сусрета у данашњици. Убице је требало обесити, што се углавном и догађало.<ref>Енглески историчар [[Џон Џулијус Норич|Норич]] говори да је свих седморо било осуђено на смрт, но двоје је још било живо након што су били скинути с вешала. Спасила их је група монаха која их је одвела у манастир (Byzantium, "The Early Centuries", стр. 197-98); Џон Банел Бери (History of the Later Roman Empire, 1923) каже да су само тројица требало да буду обешена, ало двоје је побегло; преосталој четворици је одрубљена глава</ref> Но, 10. јануара 532. двоје њих, Плави и Злени, побегли су и склонили се у уточишту цркве коју је окружила [[охлокрација|бесна гомила]].

[[15. јануар]]а [[532]]. напета и бесна светина је дошла на [[хиподром у Цариграду|цариградски хиподром]] да гледа трке. Хиподром се налазио до палате, па је Јустинијан могао посматрати из сигурности своје ложе у палати. Од почетка је светина извикивала увреде упућене Јустинијану. До краја дана, на трци 22, разнолики неправилни повици су се променили из „Плави!" или „Зелени!" у јединствено „Ника!" ("Победи!" или „Покори!"), а светина је провалила и напала палате. Идућих 5 дана палата је буквално била под опсадом. Пожари који су избили током немира су резултовали разарањем већег дела града, укључујући и градску највреднију цркву, [[Аја Софија|цркву Свете мудрости]] (коју је Јустинијан каснио поновно изградио).

Неки [[Византијски сенат|сенатори]] су ово видели као прилику којом би могли збацити Јустинијана с престола, незадовољни његовим новим порезима и смањеном подршком племству. Протестанти су сад били наоружани и најверојатније су их контролисали њихови савезници у Сенату. Захтевали су да Јустинијан распусти [[префектура претора Истока|префекта]] [[Иван Кападочки|Ивана Кападочког]] који је био одговоран за прикупљање пореза и ''[[magister sacri palatii|квестора]]'' [[Трибонијан]]а који је био одговоран за писање [[Јустинијановјустинијанов кодексзборник|законског кодекса]]. Тад су прогласили новог цара, [[Флавије Ипатије|Ипатија]], нећака бившег цара [[Анастасије I|Анастасија I]].