Устанак у Србу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Написао сам оно што тврди извор, јер је написано било нетачно |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 19:
[[Стојан Матић]] (1915—1942), бивши краљевски жандар је био једини с војном обуком и он је био прави вођа устанка. Матић је био монархист и бивши краљевски официр, али је убрзо постао комунист. Мећу устаницима, били су и будући генерали [[Југословенска народна армија|ЈНА]] [[Ђоко Јованић]] (1917—2000) и [[Милан Шијан]] (1914—2004). Устанак је идеолошки усмеравао [[Марко Орешковић|Марко Орешковић Крнтија]] (1895—1941), политички комесар Личке групе партизанских одреда. Сва четворица су у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одликовани [[орден народног хероја|орденом народног хероја]].
Командант здруженог штаба герилских одреда за [[Доњи Лапац]] и Срб био је истакнути локални комуниста [[Гојко Половина]], будући командант [[
Локални политичари четничке оријентације из котара Доњи Лапац ([[Момчило Ђујић]], [[Стево Рађеновић]], Милош Торбица, Јово Кеча, Пајо Омчикус и други) су се још у мају склонили у место [[Кистање]] у Далмацији које је по [[Римски споразум (1941)|Римском споразуму]] припало Италијанима. Они нису директно суделовали у припреми устанка.
Ред 52:
Након тога, италијанске окупационе снаге 17. октобра проширују своју окупациону зону на рачун хрватске нацистичке државе. Италијани су запосели места и у ослобођеном и у неослобођеном делу Крајине, терајући усташе даље према северу.
== Након распада Југославије ==
Након [[распад СФРЈ|распада Југославије]] погледи на овај догађај су се променили. Празник Дан устанка народа Хрватске је укинут 1991. године. Споменик устанку је порушен 1995. године након [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Група клерофашистичких појединаца послала је протестно писмо тадашњој
== Види још ==
| |||