Утврђивање болести — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
 
== Историјат ==
У историји медицине, утврђивање [[болест]]и, почење да се озбиљније примењује још од давних дана, почев од Имотепа у древном [[Египат|Египту]] и [[Хипократ са Коса|Хипократа]]а у [[Античка Грчка|античкој Грчкој]].  У методологији традиционалне [[Кина|кинеске медицине]], примењивана су четири поступка за утврђивање болести; [[Инспекција (медицина)|инспекција]], аускултаторно-мирисно испитивања и [[Палпација (медицина)|палпација]] <ref>{{Cite web |url=http://www.365tcm.com/articles/there-are-four-diagnostic-methods-in-tcm.html |title=Four diagnostic methods of traditional Chinese medicine |accessdate= 09. 02. 2010.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}} {{ен}}</ref>
 
[[Вавилон]]ски медицински [[књига|уџбеник]] ''Приручник за дијагнозу'', који је написао ({{јез-ен |Esagil-kin-apli}}) (фл. 1069-1046. п. н. е.), уводи [[емпиризам]], [[логика|логику]] и рационалност у методологију утврђивања болести.<ref name="H">H. F. J. Horstmanshoff, Marten Stol, Cornelis Tilburg (2004), ''Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine'', pp. 97-99, ISBN 90-04-13666-5.</ref> Књига примењује [[логика|логичка]] правила и комбиновано посматрање [[симптом]]а на телу болесника за утврђивање и прогнозу болести.<ref name="H"/> У својој књизи ({{јез-енгл| Esagil-kin-apli}}) описује симптоме многих врста [[епилепсија|епилепсије]] и сродних [[болест|обољења]], наводећи њихову [[Дијагноза (израз)|дијагнозу]] и прогнозу <ref>Marten Stol (1993), ''Epilepsy in Babylonia'', pp. 5, ISBN 90-72371-63-1.</ref>
 
У методологији савремене светске медицине за утврђивање болести, све више се намеће пракса и искуство [[лекарљекар|лекара]]а, над теоретским знањима која су све садржајнија и богатија у [[21. век]]у, и чија правилна примена, мора бити саставни део праксе, кроз праксу увежбана, проверена и доказана као поуздана и исправна.
 
== Методологија ==
Ред 30:
 
=== Допунска испитивања ===
Обухватају велики број поступака при којима се користе разни [[апаратмашина|апарати]]и и опрема за утврђивање суштинских промена, функционалних особина и [[хистологија|анатомохистолошких промена ткива]], [[Орган (анатомија)|органа]], система органа и састав поједних ткивних [[течност]]и, у болесника.
 
=== Утврђивање (постављање) дијагнозе ===
Ред 42:
 
Дијагноза болести се утврђује на основу симптома и знакова болести ([[анамнеза|анамнезе]]) и опште инспекције болесника, али је исправније ако се дијагноза поставља након детаљно прикупњених података применом напред наведених поступака. Када се пажљиво прикупе сви подаци, они се детаљно анализирају и изводи се коначни закључак о свим карактеристикама (видовима) болести.
{{Цитат|Закључак који проистиче након наведене методологија утврђивања болести назива се [[дијагностика|дијагноза]] болести.<ref name="Ristić"/>}}
===== Епикриза =====
Извођење закључака у току постављања дијагнозе болести, назива се епикриза ({{јез-лат| epicrisis}}). Епикриза на најкраћи могући начин који на основу симптома и основних знакова болести и најбитнијих резултата допунских испитивања, треба да објасни на основу чега се дошло до дијагнозе болести.<ref name="Ristić"/>