Фетална еритробластоза — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (референце)
м (Бот: исправљена преусмерења)
}}
 
'''Фетална еритробластоза''' ({{јез-лат|Erythroblastosis foetalis}}) је [[болест]] [[фетус]]а и новорођенчета коју карактерише [[аглутинација]] и [[фагоцитоза]] [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]]. У највећем броју случајева феталне еритробластозе, мајка је Rh-негативна а отац Rh-позитиван. Дете наследи од оца Rh-[[антиген]] који мајка нема, па је у организму мајке дошло до стварања анти-Rh аглутинина после излагања Rh-[[антиген]]у [[фетус]]а. Затим, ови анти-Rh аглутинини (IgG-[[антитело|антитела]]) мајке дифундују кроз [[плацентапостељица|плаценту]] у [[фетус]] и узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]]. Утврђено је да се [[фетус]]ови [[црвена крвна зрнца|еритроцити]] налазе у [[крвни систем|крвотоку]] мајке већ у првом тромесечју [[трудноћа|трудноће]], али је та појава све израженија како [[трудноћа]] напредује. Највећа количина [[фетус]]ове крви доспева у организам мајке током самог [[порођај]]а, па се у првој трудноћи [[изоимунизација]] дешава управо при [[порођај]]у.
 
== Учесталост болести ==
 
У организму Rh-негативне мајке која има прво Rh-позитивно дете обично се не створи довољно анти-Rh аглутинина да би они могли проузроковати неку штету. Утврђено је да је за [[изоимунизација|изоимунизацију]] потребно да постоје трансплацентска крварења, која се јављају при [[порођај]]у, због чега се ризик за настанак болести јавља тек у другој [[трудноћа|трудноћи]]. У случају другог по реду Rh-позитивног детета, око 3% такве деце показује неке знакове феталне еритробластозе; у случају трећег Rh-позитивног детета, око 10% деце испољава знакове те [[болест]]и; са следећим [[трудноћа]]ма инциденција [[болест]]и прогресивно расте. Од многобројних [[антиген]]а [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]], ову [[болест]] најчешће изазива D-антиген. Иначе мајка се може имунизовати и пре прве [[трудноћа|трудноће]] добијањем крви са [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцитима]]ма који садрже Rh-антиген који не постоји у њеној крви, а који постоји касније у крви [[фетус]]а.
 
== Дејство антитела мајке на фетус ==
 
Пошто се анти-Rh [[антитело|антитела]] створе у организму мајке, она полако дифундују кроз плацентну мембрану у крв [[фетус]]а, па узрокују [[аглутинација|аглутинацију]] [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]] [[фетус]]а. Аглутинирани еритроцити затим хемолизују ослобађајући [[хемоглобин]] у крв. Хемолиза почиње у четвртом или петом месецу [[трудноћа|трудноће]]. [[Моноцити|Макрофаги]] тада претварају [[хемоглобин]] у [[билирубин]], што узрокује жутило коже (жутицу). Вероватно поменута антитела нападају и оштећују и неке друге ћелије у организму.
 
== Клиничка слика ==
 
Новорођенче које има жутицу због еритробластозе обично је анемично кад се роди, а анти-Rh аглутинини мајке обично циркулишу у крви детета током 1 до 2 месеца после рођења, разарајући све више и више [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроцита]].
[[Хематопоезно ткиво]] детета покушава да надокнади хемолизоване [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроците]]. [[Јетра]] и [[слезина]] се знатно увећавају и производе [[еритроцитицрвена крвна зрнца|еритроците]]. Због брзе продукције ћелија, многи незрели облици ћелија, укључујући многе еритробласте, улазе у циркулациони систем, а због њиховог присуства у крви болест се и зове Erythroblastosis foetalis. У зависности од концентрације [[антитело|антитела]] може настати и hydrops foetalis, што узрокује смрт [[фетус]]а.
 
Мада је тешка [[анемија]] у феталној еритробластози обично узрок смрти, многа деца која једва преживе [[анемија|анемију]] испољавају тешка психомоторна оштећења због високе концентрације [[билирубин]]а (изнад 20 мг/дл), а нарочито је [[билирубин]] токсичан за сиву масу [[мозак|мозга]] и доводи до нуклеусног иктеруса ([[керниктерус]]а).
256.125

измена