Филип Кљајић Фића — разлика између измена

|народни херој=[[25. септембар|25. септембра]] [[1944]].

'''Филип Кљајић Фића''' ([[Тремушњак]], код [[Петриња|Петриње]], [[2. мај]] [[1913]] — [[Зворник]], [[5. јул]] [[1943]]), [[политички комесар]] [[Прва1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] и [[народни херој Југославије]].

Рођен је [[2. мај]]а [[1913]]. године у селу [[Тремушњак]]у, код [[Петриња|Петриње]]. Kao питомац [[Српско привредно друштво Привредник (1897—1946)|Српског привредног друштва Привредник]] одлази [[1925]]. године у [[Кикинда|Вел. Кикинду]] да изучи столарски занат. У јесен [[1931]]. године запослио се у [[Београд]]у. Ту је започео своју револуционарну делатност у [[Уједињени раднички синдикатисиндикални савез Југославије|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]]. Године [[1936]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а [[1937]]. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у [[Београд]]у, [[20. фебруарафебруар]]а [[1938]]. године, изабран је за члана управе.

Био је један од ореганизатора масовних излета омладине и старијих радника у [[Топчидер]] и [[Кошутњак]], због чега је [[1938]]. године кажњен с два месеца затвора. Управа града [[Београд]]а његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време [[ВлаткоВладко Мачек|Мачекове]] посете [[Београд]]у. У другој половини [[1938]]. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у [[Ниш]]. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу [[Ђука Динић|Ђурђелину Ђуку Динић]], [[народни херој Југославије|народног хероја]]. У [[Ниш]]у је остао све до провале нишке партијске организације, [[1940]]. године. Тада је заједно са супругом прешао у [[Ваљево]]. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра [[1940]]. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а [[12. октобар|12. октобра]] организовао је збор у [[Ваљево|Ваљеву]], на ком је било 3.000 радника.

После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Југославија|Југославије]], као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим [[политички комесар]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], један је од организатора [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] у [[Србија|Србији]]. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на [[Лајковац]], [[Свилајнац]] итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Фића је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у [[Саветовање у Дуленима 1941.|Дуленима]] и [[Саветовање у Столицама|Столицама]], био је први [[политички комесар]] [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а од новембра [[1942]]. године и [[политички комесар]] [[Прва1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у [[Босна (област)|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]].

Погинуо је [[5. јулајул]]а [[1943]]. године, приликом [[Напад НОВЈ на Зворник јула 1943.|напада јединица НОВЈ на Зворник]].

Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[5. септембар|25. септембра]] [[1944]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].