Филм у Италији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: МиланМилано
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Monica Bellucci, Women's World Awards 2009 a.jpg|thumb|200px|right|<center>[[Моника Белучи]], најпопуларнија италијанска глумица]]
Први филм [[Италија|Италији]] приказан је неколико месеци после прве пројекције [[Браћа Лимијер|браће Лимијер]]. Трајао је пар секунди а приказан је [[Папа Лео XIII]] како даје благослов камери. Од тада се филмска уметност у Италији развијала веома брзо. [[Бенито Мусолини]] је [[1937]]. године отворио филмски студио ''[[Чинечита]]'', који је био европски пандан [[Холивуд]]у. Године 1961. [[Софија Лорен]] је освојила [[Оскар за најбољу главну улогу|Оскар за најбољу главну глумицу]], и тако постала прва особа која је добила ову награду а да у филму није говорила енглески.
 
== 1900—1929: Почеци ==
Иза првих италијанских филмова, направљених до 1910. године, стајале су прве продукцијске куће из [[Рим]]а и [[Торино|Торина]]: ''Итала филм'', ''Амброзио'' и ''Чинес''. Убрзо су отворене још две — у [[Напуљ]]у и [[Милано|МиланМилану]]у. Један од првих италијанских редитеља, Филотео Алберини, снимио је 1905. године ''Освајање Рима'' и тако започео серију филмова који се баве историјским догађајима и личностима. Најпознатија остварења из тога периода приказивала су живот [[Нерон]]а, [[Спартак]]а, [[Гај Јулије Цезар|Цезара]]а и [[Клеопатра (вишезначна одредница)|Клеопатре]]. Артуро Амброзио је 1908. снимио ''Последње дане Помпеје'', који је постао толико популаран да су за пет година урађена три римејка. Глумице [[Лида Борели]], [[Франческа Бертини]] и [[Пина Меникели]] биле су прве звезде италијанског филма, које су се прославиле су трагичним љубавним драмама, док су најпопуларнији глумци били [[Емилио Гјоне]] и [[Бартоломео Пагано]]. Бертинијева је била и једна од првих европских глумица које су на филму биле веома скромно одевене.
 
Веома брзо почињу да се обрађују социјалне теме, и то најчешће по делима познатих писаца. Један од таквих филмова био је ''Пепео'' (1916), по књизи [[Грација Деледа|Грације Деледе]], који је прославио глумицу [[Елеонора Дузе|Елеонору Дузе]]. Од [[1916]]. до [[1920]]. и филм у Италији је била под утицајем авангардних покрета, највише [[Футуризам|футуризма]]. Године 1916. [[Филипо Томазо Маринети|Маринети]] и [[Ђакомо Бала]] потписали су ''Манифест футуризма у филмској уметности''. За њих је филм претпстављао идеалан вид уметности, увек свеж и нов медиј, који иде у корак с временом. Футуристички италијански филмови, попут ''Краљ, топ, ловац'' и ''Футуристички живот'', нису сачувани, али један од њих — ''-{Thais}-'', редитеља Антона Брагаље, сматра се једним од филмова од великог значаја за [[Експресионизам|експресионистичке]] немачке филмове.
 
== Чинечита ==
Највећи филмски студио у Италији направљен је [[1937]]. по налогу [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолинија]] и Луиђија Фредија. ''Чинечита'' је радила као средство пропаганде фашизма, под слоганом ''-{Сinema è l'arma più forte}- (Филм је најјаче оружје)''. Међутим, савезници су је бомбардовали и малтене потпуно уништили за време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. После рата, студији се реновирају и користе за снимање неколико великих америчких филмова (попут ''[[Бен Хур (филм)|Бен Хура]]'') и постају чувени захваљујући међународном успеху [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] и филма ''[[Сладак живот]]''. Осамдесетих је ''Чинечита'' приватизована, а два највећа догађаја која су у њој одржана до 2000. су били [[Евровизија]] (1991.) и концерт групе [[Pink Floyd|Пинк флојд]]. Двехиљадитих се студији поново користе за снимање филмова. Тако [[Мартин Скорсезе]] 2001. овде снима своје ''[[Банде Њујорка]]'', а -{HBO}- високобуџетну серију ''[[Рим (серија)|Рим]]''. Године 2007. пожар је прилично оштетио делове студија где је снимљен ''Рим'', а куће коришћене за ''Бен Хур'', до којих је ватра стигла, су ипак сачуване. Редитељи који су се прославили у ''Чинечити'' су, поред Фелинија, [[Микеланђело Антониони]] и [[Роберто Роселини]].
== 1940—1960: Неореализам и комедија ==
Од 1940–1943. до 1950. у италијанској филмској индустрији доминирали су [[Неореализам|неореалистички]] филмови. Драма ''[[Опсесија (филм)|Опсесија]]'' [[Лукино Висконти|Лукина Висконтија]] сматра се првим неореалистичким филмом.
 
== Пеплум и шпагети–вестерн ==
== Хорор и трилер ==
== 1980—2000 ==
== 2000—данас ==
== Познати глумци ==
== Познати режисери ==
== Добитници Оскара ==
== Филмски фестивал у Венецији ==
{{Commonscat|Cinema of Italy}}