Финска православна црква — разлика између измена

| Аутономија = проглашена [[11. фебруар]]а [[1921]] — у саставу [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] <br /> [[1923]] — у саставу [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] <br /> потврђена [[1957]].

'''Финска православна црква'''<ref>Назива се још и ''Финска православна архиепископија'' ({{Јез-фин|Suomen Ortodoksinen Arkkipiispakunta}})</ref> ({{Јез-фин|Suomen ortodoksinen kirkko}}) [[Аутономна црква|аутономна је црква]] под јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]]. Има ранг [[Архиепископија|архиепископијеархиепископ]]ије.

[[Хришћанство]] је стигло у [[Финска|Финску]] из града [[Велики Новгород|Новгорода]]а заједно са православним трговцима и монасима још на почетку [[12. вијеквек|12. вијека]]а. Испочетка, центри [[Православље|православља]] су били мали [[манастир]]и. На почетку другог миленијума на језеру [[Ладога]] био основан [[Валамски манастир]], а крајем [[14. вијеквек|14. вијека]]а и Коневецка обитељ. Печенски манастир на обали Беренцова мора је био основан у [[16. вијеквек|16. вијеку]]у. Током сљедећа два вијека, манастири су били потпуно разорени. Почетком [[16. вијеквек|16. вијека]]а, западне карелске земље су се налазиле под шведском влашћу. Дио становништва је пребјегао у Средњу Русију, а други дио је остао у [[Карелија|Карелији]] и био преобраћен у [[лутеранизам|лутеранство]]. Послије освајања Приладожја од стране [[Петар Велики|Петра Великог]] на почетку [[18. вијеквек|18. вијека]]а, отпочео је нови период у историји [[Православље|православља]] у [[Карелија|Карелији]]. Обновљен је [[Валамски манастир]] и Коневецка обитељ на језеру [[Ладога]], и крајем [[19. вијеквек|19. вијека]]а био је обновљен и Трифоно-Печенски манастир на сјеверу. Приближно те године, основана је и Свето-Тројицка женска општина у Линтули, која је касније добила статус [[манастир]]а.

Почетком [[19. вијеквек|19. вијека]]а, након [[Руско-шведски рат (1788—1790)|Руско-шведског рата]], између [[Руска Империја|Русије]] и [[Шведска|Шведске]] је био закључен договор којим је подијељена сфера утицаја на простору [[Финска|Финске]]. Бивши шведски посједи у [[Финска|Финској]] су припали [[Руска Империја|Руској Империји]]. Као резултат тих промјена, број православног становништва у Финској се увећао за десет пута. У велике градове досељавали су се православни трговци и чиновништво, а и размјештали су се гарнизони. Црквену управу у Финској је вршио митрополит санктпетербуршки. Године [[1892]]. била је основана самостална Епархија Виборга и све Финске. Православно становништво Финске су били [[Карелци]], [[Руси]], [[Финци]] и [[Лапонци]].

Након [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] ([[1917]]), [[Финска]] је добила независност. У независној Финској, Православна црква је добила статус државне цркве заједно са [[Лутеранизам|лутеранском црквом]]. Године [[1921]]. патријарх московски и све Русије [[Патријарх московски Тихон|Тихон]] је дао Финској православној цркви статус [[Аутономна црква|аутономне цркве]]. Имајући у виду хаос и потешкоће које су владале у државном животу [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетске Русије]], православна црквена управа се обратила [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]] с молбом да прими Финску православну цркву под омофор [[Васељенски патријарх|васељенског патријарха]]. У складу с [[томос]]ом од [[6. јул]]а [[1923]]. Финска православна црква је добила статус [[Аутономна црква|аутономне цркве]] у рангу [[Архиепископија|архиепископијеархиепископ]]ије под јурисдикцијом [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]].

Црква је била нарочито активна у [[Карелија|Карелији]] гдје је био највећи број парохија. Након [[Други свјетскисветски рат|Другог свјетског рата]], евакуисано становништво из [[Карелија|Карелије]] је било расељено по цијелој земљи и због тога су осниване нове [[Парохија|парохије]]. Година [[1950е|1950-их]], основане су 2 [[Епархија|епархије]], које су територијално обухватале цијелу земљу. За централну Финску је била основана Карелска епархија, а јужна Финска и Лапонија су улазиле у састав Хелсиншке епархије. Године [[1979]]. отворен је и викаријат Јоенсу, чији је епископ вршио архипастирске дужности непосредно при поглавару Финске православне цркве. Те године је била основана и Оулушка митрополија и рукоположен је митрополит.<ref>[http://www.patriarchia.ru/db/text/194466.html Финляндская Автономная Православная Церковь: История Церкви]</ref>