LCD ekran — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ВИСЕР032015}}
[[Datoteka:Liquid Crystal Display Macro Example zoom.jpg|right|thumb|250px|Wikipedijin logotip na LCD monitoru]]
'''LCD ekran''' ([[Engleski jezik|engl]]. ''[https://en.wikipedia.org/wiki/Liquid-crystal_display liquid crystal display]'') je [[ekran]] zasnovan na [[Tehnologija|tehnologiji]] [[Течни кристал|tečnih kristala]]. Danas se najčešće koriste u LCD monitorima u obliku aktivnih [https://en.wikipedia.org/wiki/Thin-film-transistor_liquid-crystal_display TFT LCD] ekrana. TFT LCD ekran sastoji se od određenog broja [[piksel]]a, koji su poredani ispred nekog [[svetlost|svetlosnog]] izvora (danas najčešće [[LED]]-ice, a donedavno CCFL cevi). Troši relativno malo [[Električna energija|električne energije]], te zauzima malo prostora. Tekuće kristale otkrio je još [[1888]]. godine [[Austrija|austrijski]] [[botaničar]] F. Reintzer, kada je proučavao materiju po imenu ''cholesteryl benzoate''. Taljenjem te materije dobio je mutnu tečnost koja se hlađenjem bistrila i na kraju se [[kristal]]isala. Međutim, tek je [[1968]]. godine pronađena materija koja je na sobnoj [[Temperatura|temperaturi]] imala ova svojstva.<ref>[http://www.nobelprize.org/educational/physics/liquid_crystals/history/ Istorija i osobine tečnih kristala]</ref>
[[Течни кристал|Tečne kristale]] je krajem 19.veka prvi pronašao austrijski botaničar Friedrich Reinitzer, a sam termin "[[Течни кристал|tečni kristal]]" smislio je malo kasnije nemački fizičar Otto Lehmann.
[[Течни кристал|Tečni
[[Светлост|Svetlo]] koje prolazi kroz
oni sastoje - što je osobina čvrste materije. 1960-ih godina otkriveno je
da [[Наелектрисање|naelektrisavanje]] [[Течни кристал|Tečnih kristala]] menja njihov [[Молекул|molekula]]rni poredak i samim tim i način kako [[Светлост|Svetlo]] prolazi kroz njih - što je osobina [[Течност|tečnosti]].
Od njihove pojave kao medijuma za displeje 1971. godine,
različite oblasti koje obuhvataju minijaturnu [[Телевизија|televiziju]], [[Дигитални фото-апарат|digitalne fotoaparate]], [[Видео-камера|video kamere]] i monitore, a danas mnogi veruju da je [https://en.wikipedia.org/wiki/Liquid-crystal_display LCD tehnologija] koja će najverovatnije zameniti [[Монитор са катодном цеви|monitor sa katodnom cevi]]. Od svog početka, tehnologija se značajno razvila, tako da današnji proizvodi više ne liče na stare, nespretne monohromatske uređaje. Ona se pojavila pre tehnologija ravnih ekrana i osigurala je svoj položaj u oblasti prenosnih i ručnih PC računara,gde je na raspolaganju u dva oblika:▼
▲Od njihove pojave kao medijuma za displeje 1971. godine, tečni kristali su ušli u
▲različite oblasti koje obuhvataju minijaturnu televiziju, digitalne fotoaparate, video kamere i monitore, a danas mnogi veruju da je LCD tehnologija koja će najverovatnije zameniti monitor sa katodnom cevi. Od svog početka, tehnologija se značajno razvila, tako da današnji proizvodi više ne liče na stare, nespretne monohromatske uređaje. Ona se pojavila pre tehnologija ravnih ekrana i osigurala je svoj položaj u oblasti prenosnih i ručnih PC računara,gde je na raspolaganju u dva oblika:
* jevtiniji [https://en.wikipedia.org/wiki/Dual_Scan DSTN] ( [[engl.]] dual-scan
* tranzistor sa tankim filmom [https://en.wikipedia.org/wiki/Thin-film_transistor TFT] ([[engl.]]thin film transistor) za sliku visokog kvalieta
Displeji sa tečnim kristalima imaju brojne prednosti u odnosu na ekrane sa katodnim cevima, u pogledu gabarita, potrošnje električne energije i treperenja, kao i "besprekornu" ge- ometriju. Mane su im mnogo veća cena, lošiji vidni ugao i malo slabije performanse prikaza boja.<ref>[http://www.pctechguide.com/flat-panel-displays/lcd-liquid-crystal-displays LCD – Liquid Crystal Displays]</ref>
===Princip rada===
[https://en.wikipedia.org/wiki/Liquid-crystal_display LCD] je transmisivna tehnologija. Displej radi tako što propušta promenljive količine belog pozadinskog svetla stalnog intenziteta kroz aktivni filtar. [https://en.wikipedia.org/wiki/RGB_color_model Crveni, zeleni i plavi] elementi piksela dobijaju se jednostavnim filtriranjem belog svetla.
Većina tečnih kristala su [[Organsko jedinjenje|organska jedinjenja]] koja se sastoje od dugačkih [[Молекул|molekula]] u vidu šipke koji se, u svom prirodnom stanju, raspoređuju tako da su im podužne ose približno paralelne. Moguće je precizno kontrolisati poravnanje ovih [[Молекул|molekula]] ako se tečni kristal nanosi na fino izbrazdanu površinu. Poravnanje [[Молекул|molekula]] tada prati brazde, pa ako su one sasvim paralelne, takav će biti i raspored [[Молекул|molekula]].
Prvi princip jednog LCD displeja sastoji se u postavljanju tečnog kristala u "sendvič" između dve fino izbrazdane površine, gde su brazde na jednoj površini normalne (pod uglom od 90 stepeni) u odnosu na brazde na drugoj površini. Ako su molekuli na jednoj površini poređani u pravcu sever-jug, a molekuli na drugoj u pravcu istok-zapad, onda su oni između prisiljeni da budu u stanju obrtanja od 90 stepeni.
Svetlost prati poredak [[Молекул|molekula]] i zato se obrne za 90 stepeni dok prolazi kroz tečni kristal. Međutim, na osnovu otkrića u RCA America, kada se tečni kristal stavi pod napon, molekuli se sami poređaju vertikalno, dozvoljavajući svetlu da prođe bez obrtanja.
Drugi princip jednog LCD displeja oslanja se na osobine polarizujućih filtara i same svetlosti. Talasi prirodne svetlosti su orijentisani pod slučajnim uglovima. Polarizujući filtar je jednostavno skup veoma finih paralelnih linija. Ove linije dejstvuju kao mreža, zaustavljajući sve svetlosne talase sem onih koji su (slučajno) orijentisani pralelno tim linijama. Superpozicijom dva filtra, tako da linije jednog budu raspoređene normalno u odnosu na linije drugog filtra, svetlos bi bila potpuno zaustavljena. Svelost bi prošla kroz dru- gi polarizator ako bi njegove linije bile tačno paralelne sa prvim, ili ako bi sama svetlost bila obrnuta tako da odgovara drugom polarizatoru.
Ред 104:
Elementi svakog piksela od tečnih kristala su uređeni tako da u njihovom normalnom stanju (bez uključenog napona) svetlost koja dolazi kroz pasivni filtar je "pogrešno" polarisana i zato zaustavljena. Ali, kada se napon priključi na elemente tečnih kristala, oni se obrću do devedeset stepeni u srazmeri sa naponom, menjajući svoju polarizaciju i puštajući da prođe više svetlosti. Tranzistori upravljaju stepenom obrtanja i shodno tome intenzitetom crvenih, zelenih i plavih elemenata svakog piksela koji uobličava sliku na ekranu.
[[TFT монитор|TFT]] ({{јез-енгл|Thin Film Transistor}}) ekrani mogu da se naprave mnogo tanjim od [https://en.wikipedia.org/wiki/Liquid-crystal_display LCD]-ova, što ih čini lakšim, a brzine osvežavanja sa sada približavaju onima koje imaju katodne cevi, jer rade oko deset pu- ta brže od DSTN ekrana. VGA ekrani zahtevaju oko 921000 tranzistora (640x480x3), dok je za rezoluciju od 1024x768 potrebno 2359296 tranzistora i svaki treba da bude besprekoran. Kompletna matrica tranzistora treba da se proizvede na jednoj jedinoj skupoj silicijumskoj pločici i samo malo prisustvo nečistoća znači da cela ploča mora da se odbaci. To dovodi do znatnog povećanja troškova proizvodnje i glavni je razlog za visoku cenu TFT displeja. To je takođe razlog zašto je u svakom TFT displeju postoji nekoliko neispravnih piksela čiji su tranzistori otkazali.
Postoje dva fenomena koji definišu neispravan LCD piksel:
| |||